Ovako advokat i narodni poslanik u Skupštini Srbije, Branko Pavlović komentariše izjavu Trampa da bi voleo da uzme naftu od Irana, prema scenariju iz Venecuele. Tramp je, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, takođe izjavio da će američke trupe možda zauzeti i ključno ostrvo Harg, preko koga se izvozi oko devedeset odsto iranske nafte.
Izmišljotine kako bi se smirile berze
Pavlović, međutim, podseća na rok od 48 sati, koji je Tramp dao da Iran oslobodi prolaz kroz Ormuski moreuz. Taj rok je kasnije proširio na pet dana, a na kraju do 6. aprila.
„Sada priča o tome da u stvari nikakvog problema neće ni biti jer će oni preuzeti iransku naftu i tako dalje. To su sve potpune besmislice i to ni na koji način ne može da se dogodi“, kaže Pavlović.
Ono što, prema rečima našeg sagovornika, može da se dogodi je da u eventualnoj eskalaciji sukoba kroz Ormuski moreuz prestane da se kreće bilo čija nafta, pa i iranska, kojom se trenutno slobodno trguje na svetskom tržištu. To se dešava zato što su Trampu grozničavo potrebne bilo koje količine nafte da njena cena ne bi još više skakala.
„U tom smislu, Trampovu želju za iranskom naftom po venecuelanskom scenariju treba shvatiti samo kao pokušaj da se smire berze, bez ikakve veze sa realnošću“, smatra naš sagovornik.
Okupacija Harga isto što i zatvaranje Ormuza
Čak ni to što Amerikanci gomilaju trupe u regionu Persijskog zaliva ne znači da se sprema preuzimanje iranskog naftnog sektora – za sada je tamo koncentrisano oko 50.000 vojnika, mišljenja je Pavlović, koji podseća da je 2003. godine, Irak napalo više od 300.000 američkih vojnika.
Irak, sa manjim brojem stanovnika i manjim vojnim snagama, bio je neuporedivo lakša meta. Sa druge strane, ako govorimo o ostrvu Harg, sve i ukoliko bi američke snage uspele da ga okupiraju, što bi bilo izvodljivo uz ogromne američke žrtve, Iran bi samo prekinuo dovod nafte do ostrva – to bi bilo isto kao da je Ormuski moreuz u potpunosti zatvoren, objašnjava Pavlović.
„U ovom trenutku Amerika dozvoljava tankerima koje voze iransku naftu da plove i to je dokaz kolika bi panika nastala kada ukupna količina nafte koja ide kroz Ormuz ne bi mogla da stigne. Eskalacija sukoba, dakle, samo može dovesti do potpune ekonomske katastrofe, a nikako do rešenja pitanja Ormuskog moreuza“, ističe on.
Promena u retorici – slabljenje američke meke moći
Ipak, za razliku od prošlih vremena postoji jedna kvalitativna razlika – Trampove izjave o želji da „uzme naftu“ Iranu i uspostavi kontrolu nad Ormuskim moreuzom ukazuju na promene u američkoj retorici, od pravdanja agresija „demokratskim principima i vrednostima“, ili „zaštitom ljudskih prava“ ka tome da se otvoreno govori o motivima – preuređivanju sveta tako da Vašington kontroliše većinu svetskih energetskih resursa.
Takav zaokret u retorici govori o tome da je američka meka moć oslabila i da Vašington više nikoga ne može da ubedi da radi na svoju štetu. Jednom rečju, Amerikanci su „pročitani“, kaže Pavlović.
„Druge države su se u velikoj meri organizovale, pružaju otpor, i Amerikancima sad i nije preostalo ništa drugo nego da probaju brutalno, nadajući se da će posejati dovoljnu količinu straha, da nastave sa svojim imperijalnom politikom. Ali kao što vidimo, obrnuto se događa, pokazuje se da se sve veći broj sila u svetu uopšte ne plaši Amerike i pruža odlučan otpor. I da, zapravo, najgore prolaze oni koji joj se povinuju, kao recimo Arapske zemlje, Evropska unija, Japan i tako dalje“, zaključuje on.
Pogledajte i: