Istraživanje sprovedeno na ajkulama vrste bik ajkula u morskom rezervatu ajkula na Fidžiju, objavljeno u časopisu „Animal Behaviour“, pokazalo je da ove životinje razvijaju stabilne društvene veze zasnovane na ponovljenim interakcijama između istih jedinki.
Ništa nije slučajno
Glavna autorka studije Nataša Marusi, istraživač sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, navela je za „Al Džaziru“ da ajkule, slično ljudima, formiraju različite nivoe odnosa, od povremenih kontakata do bliskijih veza, kao i da izbegavaju pojedine jedinke.
„Ajkule ne stupaju u kontakt slučajno, već biraju partnere na osnovu stvarnih društvenih preferencija“, istakla je Marusi.
Analizom hiljada sati posmatranja utvrđeno je da ajkule imaju tendenciju da se zadržavaju u blizini određenih jedinki, umesto da se nasumično kreću u grupi, što ukazuje na postojanje organizovanih društvenih struktura.
Istraživači navode da se takve veze vremenom učvršćuju, posebno zbog čestih susreta na istim mestima, poput lokacija za hranjenje, gde se jedinke redovno okupljaju. Rezultati pokazuju da odrasle ajkule imaju centralnu ulogu u tim mrežama, jer su najaktivnije u interakcijama i povezane sa većim brojem jedinki, dok mlađe i starije ajkule češće ostaju na periferiji društvene strukture.
Razlike između mužjaka i ženki
Studija je takođe ukazala na razlike između mužjaka i ženki, odnosno da ženke češće formiraju veze sa drugim ženkama, dok mužjaci pokazuju veću sklonost ka interakciji sa ženkama i zauzimaju centralnije pozicije u grupi.
Starost je, prema nalazima, važan faktor u formiranju odnosa, jer odrasle jedinke češće stupaju u kontakt sa vršnjacima, dok mlađe teže ulaze u centralne delove mreže, osim u slučajevima izraženije individualne sklonosti ka interakciji.
Iako tačni razlozi ovakvog ponašanja još nisu u potpunosti razjašnjeni, naučnici pretpostavljaju da društvene veze mogu da pomognu ajkulama u pronalaženju hrane, smanjenju rizika od opasnosti i povećanju šansi za razmnožavanje, kao i u razmeni informacija o okruženju.
Pogledajte i: