Ti protesti su bili prethodno zakazani i imaju veze sa „partijašenjem“ i međuizborima ali nemaju veze konkretno sa ratom u Iranu, jer je čak i vrhuška Demokratska stranke zadovoljna činjenicom da se protiv Irana vodi ratu u ime Izraela, dodaje Malić.
Rat u Iranu kao paravan za mobilizaciju demokrata
„Jedino im smeta što to radi Donald Tramp a ne oni. A ovo je, nažalost, uglavnom pokret starijih Amerikanaca, te bumerske generacije koja je podeljena. Nema tu mnogo nekog vrludanja, oni Trampa ili obožavaju iracionalno, ili iracionalno mrze. Donekle je bilo nekih dokaza da je bilo i mlađih učesnika, ali u smislu ovih antifa ili Otvorene komunističke partije što neće privoleti nikoga sa druge strane da im se pridruži. A politički su maltene nebitni. Jedino što to demokrate koriste kao paravan za svoju političku organizaciju što se tiče ubiranja glasova itd. I ispitivanja organizacije ukoliko hoće da preko leta izazovu opet neke nerede kao 2020. kao paravan za izborne aktivnosti.“
U SAD postoji sve veće nezadovoljstvo ratom u Iranu i među republikancima koji neće izaći na ulice da protestuju nego planiraju da ne glasaju ili, da u unutrašnjim izborima unutar republikanske stranke glasaju za neke nove kandidate ako ih bude, dodaje Malić.
A Tramp je u velikom problemu zbog njih jer trenutno vodi spoljnu politiku Džordža Buša mlađeg koju je kritikovao i zbog čega je izabran, smatra Malić.
„Apsolutno je svrha tih protesta da mobilišu podršku za demokrate. Tu se upisuju glasači, tu se prikupljaju potpisi, potpisuju se peticije, registruju aktivisti itd. Ti protesti su paravan za partijsku organizaciju i s tom svrhom su i napravljeni. Ovo što oni viču protiv rata u Iranu je marketing. Sve ovo je apsolutno u funkciji međuizbora koji dolaze u novembru za koje demokrate već imaju matematičke šanse da ih dobiju. Samo zato što su menjali granice izbornih jedinica u Kaliforniji i što hoće to sad da urade i u Virdžiniji i u nekim drugim državama kako republikanci ne bi imali za koga da glasaju. To je ta manipulacija izbornim jedinicama koja se tamo dešava po zakonu svakih deset godina, zna se šta bi trebalo da bude moguće i dozvoljeno ali oni to rade mimo tih normi i kažu: Pa dobro, šta ćete nam? Dok republikanci kad imaju šanse da to urade, na primer u Indijani, oni kažu: 'E pa nećemo, mi hoćemo da budemo fini'. E pa budete fini i gubite izbore.“
Demokrate kao krvožedni boljševici
Prema Maliću, ako bi međuizbori bili održani danas republikanci bi ih izgubili, međutim u američkoj politici je „mesec dana večnost, a šest meseci geološka epoha“ tako da svašta nešto može da se desi između danas i novembra.
Ekonomija će svakako biti dosta loša zbog naftnog šoka i tu neće biti nekih velikih pomaka, što je bila jedna od stvari koje je Tramp najviše reklamirao uz odsustvo ratova, a sada ima i ratove i lošu ekonomiju, dodaje Malić.
Tako da je to problem poruke. Po ovome što ja vidim, neki republikanci idu na varijantu da je jedino što ih možda spase činjenica da će demokrate, ako dođu na vlast da ih hapse i trpaju u logore. I oni sad predstavljaju demokrate kao boljševike koji su žedni krvi i koji će, maltene da streljaju političke protivnike. Što je možda malo preterivanje ali nije daleko od istine s obzirom kako ih je tretirao Bajdenov režim. Mada ljudi, Amerikanci pogotovo brzo zaboravljaju i ne pamte dalje od prekjuče. A prekjuče je bio rat. I danas je rat. I prekosutra će da bude rat. Tako da da je ovo jako loša pozicija u koju je Tramp doveo sebe i Ameriku.
Politički debakl Donalda Trampa
Iako postoje neke mogućnosti da Tramp proglasi pobedu, on je već toliko geopolitičkog kapitala potrošio bez ikakve potrebe na Iran tako da će teško bilo koga impresionirati kod kuće, dodaje Malić.
Izrael je pobio iransko rukovodstvo, ali izgleda da je posredno uništio i američko i možda bi samo Tramp mogao da se izvuče iz ovakvog „političkog debakla“ nekim svojim veštinama, mada se sada ne vidi način da se to desi, ističe Malić.
„Ako demokrate postanu većina u Predstavničkom domu posle međuizbora onda će pokrenuti impičmet, bez obzira imaju li za to osnova ili ne, izmisliće nešto. Evo izmišljaju ove proteste 'Bez kraljeva'. Kakve to veze ima? Da je Tramp kralj oni bi bili u zatvoru. Ali suština priče je da demokrate svoj minorni politički kapital koriste za opštu mobilizaciju i mržnju prema političkoj opoziciji i igraju da pobede. A republikanci igraju po nekim izmišljenim fer-plej pravilima i troše svoj politički kapital na strane avanture u korist neke strane zemlje koja sa Amerikom nema veze. I koja sebe stavlja na prvo mesto, kao što bi svaka zemlja trebala, zato što imaju posla sa naivnim i glupim Amerikancima koji su spremni da sopstvenu zemlju raskantaju zarad nekog stranog faktora kog iracionalno obožavaju.“
Protesti razmažene „lige staraca“
Zvezde na protestima, duboko zašle u sedmu i osmu deceniju života poput Roberta de Nira, Džejn Fonde ili Brusa Springstina, prema Maliću su „bumeri“ odraslim posle Drugog svetskog rata u zemlji sa bogatstvom bez presedana.
Amerika je u vreme mladosti „te lige staraca“ bila jedna od najmoćnijih sila sveta a njima u životu, od roditelja pa nadalje, niko nije rekao ne, dodaje Malić.
„I koji su, u stvari razmažena deca u svojim godinama koja su podetinjila i smatraju da ako plaču, neko će im dati flašicu. A flašica je u ovom slučaju politička vlast. A to sa selebritijima, mislim na ovo 'Bez kraljeva' to bi kao trebalo da bude da se Tramp ponaša kao Džordž Treći protiv kog je Amerika proglasila nezavisnost pre 250 godina. U prvom mandatu su to bile one ružičaste kapice sa mačijim ušima ili neka druga varijanta, te žene, te imigranti, te ovo, te ono. Oni ne veruju ni u šta od tih poruka, sve je to marketing. To su samo bajalice koje bi trebalo da izazovu željenu, emotivnu reakciju u biračkom telu Demokratske stranke. A kad pitate ljude koji konkretno imaju problem sa Trampom, ne znaju da vam kažu“, zaključio je Malić.
Masovni protesti protiv rata u Iranu i politike Donalda Trampa održani su širom Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, a pokret „Bez kraljeva“ podržali su između ostalih glumci Robert De Niro i Džejn Fonda i pevač Brus Springstin.
Američka savezna država Minesota je bila u centru dešavanja, gde su organizatori očekivali masovne demonstracije sa milionima učesnika. Neki su nosili američke zastave okrenute naopako, što se tradicionalno smatra znakom uzbune.
Pogledajte i: