Sirakuza je za Sputnjik izjavio da skepticizam NATO-a prema uključivanju u sukob sa Iranom nije iznenađenje, već logičan nastavak dugogodišnjih tenzija između Trampa i saveznika.
Prema njegovim rečima, Tramp NATO vidi kao zastarelu strukturu iz doba Hladnog rata, koja je izgubila svoju osnovnu svrhu nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Dodatni problem je način na koji je SAD ušao u potencijalni sukob — bez konsultacija sa saveznicima, a zatim zatražio njihovu podršku kada je situacija počela da izmiče kontroli.
Evropske zemlje ne žele da rizikuju živote svojih vojnika niti političku stabilnost zbog rata koji smatraju loše procenjenim i bez neposredne pretnje, naveo je Sirakuza sa Univerziteta Kartin.
Jedan od ključnih razloga za uzdržanost Evrope jeste vojna realnost. Iran je, uprkos dugotrajnim sankcijama, značajno unapredio svoje naoružanje, uključujući balističke rakete srednjeg dometa koje mogu dosegnuti i do 4.000 kilometara. To praktično znači da bi veliki evropski gradovi mogli postati mete.
Sirakuza upozorava da evropski sistemi protivvazdušne odbrane nisu dovoljno razvijeni da bi se efikasno suprotstavili takvoj pretnji. U slučaju uključivanja u sukob, Evropa bi mogla biti izložena direktnim napadima, na koje ne bi imala adekvatan odgovor.
Pored toga, postoji i ozbiljan ekonomski rizik, naveo je Sirakuza. Ormuski moreuz, koji Iran kontroliše, predstavlja ključnu tačku za globalno snabdevanje energentima. Njegovo zatvaranje bi dovelo do dramatičnih poremećaja na tržištu nafte, gasa i đubriva, što bi posebno pogodilo evropske ekonomije.
Politički aspekt takođe igra ključnu ulogu. Mnogi evropski lideri smatraju da bi rat sa Iranom bio preventivan i pravno upitan, što dodatno smanjuje spremnost za učešće. U tom kontekstu, podsetio je Sirakuza, francuski predsednik Emanuel Makron nagovestio je da bi Francuska eventualno mogla da se uključi tek nakon završetka borbi, i to u ograničenom obimu.
Dodatnu napetost izaziva i ideja američke administracije da uskrati kolektivnu zaštitu članicama NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno sredstava za odbranu. Sirakuza ukazuje da bi takav potez mogao da dovede do ozbiljnog raskola unutar saveza i primora Evropu da preispita sopstvenu bezbednosnu strategiju.
Na kraju, zaključuje Sirakuza, evropske države prvenstveno vode računa o sopstvenim strateškim interesima — a u ovom trenutku, ulazak u sukob sa Iranom jednostavno nije jedan od njih.
Pogledajte i: