Podgorički Dan piše da je reč o jednoj od najvećih investicija, nakon auto-puta, Evropske unije u Crnoj Gori, u koju je uloženo 33 miliona evra bespovratnih sredstava.
Navode i da je reč o projektu koji ne predstavlja samo komunalnu infrastrukturu, već direktno zadire u pitanja zaštite životne sredine, kvaliteta života građana i ukupnog odnosa države prema jednoj od ključnih obaveza na putu ka Evropskoj uniji.
Upravo zbog toga, kažu, očekivalo se da se ovaj projekat nađe u centru pažnje tokom posete evropske komesarke Crnoj Gori.
Umesto toga, Kos se sastala sa gradonačelnikom Podgorice Sašom Mujovićem i njegovim zamenicima, a potom obišla nekoliko spomenika u glavnom gradu. Prošetali su gradom, od Trga nezavisnosti do Njegoševog parka, preko reke Morače, gde je planirana izgradnja pešačko-biciklističke staze koja bi povezivala Duklju sa Lješkopoljskom Goricom. Ali Crna Gora nije samo uži centar glavnog grada. Crna Gora je i Botun, naveli su iz podgoričkog medija.
Podsećaju da upravo tamo žive građani koji već mesecima protestuju zbog izgradnje postrojenja, projekta koji finansira Evropska unija, a koji su ostali „van protokola" posete Marte Kos, bez obzira na to da li EU, Mujović i Johan Satler misle da žitelji Botuna nisu u pravu. I ako nisu u pravu, imaju pravo da to budu, naročito ako se radi o njihovom selu i njihovim životima, navodi Dan i dodaje da zato ovo nije samo pitanje protokola. Ovo je pitanje izbora.
Zašto jedan od najznačajnijih projekata koji finansira Evropska unija nije bio deo agende tokom posete evropske komesarke Crnoj Gori? Da li je takva odluka donesena u Briselu, na osnovu procena njenih saradnika? Ili je, pak, ta sugestija stigla iz Podgorice? Ili je prosto reč o svesnom izbegavanju teme koja nosi rizik, nezadovoljstvo i neprijatna pitanja, pita Dan.
Posebno ako se, kažu, ima u vidu da je šef Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Johan Satler u prethodnim mesecima dao snažan doprinos temama zaštite životne sredine i održivog razvoja. Upravo zbog toga, dodaju, bilo je očekivano da se jedan ovako značajan ekološki projekat nađe u fokusu posete.
„Poštovanje ljudskih prava, uključujući i pravo na izražavanje nezadovoljstva i drugačijeg mišljenja, temelj je na kojem počiva Evropska unija. Upravo dijalog sa građanima, posebno u situacijama kada postoje suprotstavljeni stavovi, predstavlja suštinu evropskog pristupa. Ignorisanje takvih glasova, ma koliko oni bili kritički, ne uklapa se u standarde koje sama Unija promoviš“, navodi portal.
U isto vreme, podsećaju, Marta Kos, koja od juče boravi u Crnoj Gori, izjavila je da se priprema da se popne na Bobotov kuk na Durmitoru, što je, kako je dodala, obećala da će uraditi kada Crna Gora postane članica Evropske unije.
„Ta izjava, iako simbolična i dobronamerna, ostavlja utisak distance u odnosu na konkretne probleme koji već danas postoje. Dok se govori o vrhovima koje tek treba osvojiti, jedan od najvećih projekata Evropske unije u Crnoj Gori ostao je van pogleda. A sa njim i ljudi koji uz taj projekat žive“, piše Dan.
Konstatuju da opravdanje za ovaj potez moglo bi da bude i to što u Botunu, od kada su počeli protesti, nisu bili ni ambasador Satler, ni premijer Milojko Spajić, pa ni gradonačelnik Podgorice Saša Mujović.
Pogledajte i: