Američka svemirska kompanija "Eks Labs" objavila je da će nakon što asteroid Apofis prođe blizu Zemlje 13. aprila 2029. godine, na njega sleteti dva lendera. Do sada nijedna privatna kompanija nije sletela na asteroid.
Apofis je asteroid koji se trenutno smatra potencijalno najopasnijim za Zemlju. Otkriven je leta 2004. godine, a ime je dobio Apofis po grčkom imenu za egipatskog boga Apopa, "razarača", koji se krije u mračnom podzemnom svetu i pokušava da uništi Sunce tokom noći. Naime, prva merenja su pokazala da bi asteroid mogao da udari u Zemlju u petak, 13. aprila 2029. godine. Ali te procene su revidirane, i očekuje se da će Apofis proći pored naše planete na udaljenosti od oko 32.000 do 35.000 kilometara, što je bliže od orbite geostacionarnih satelita, dovoljno blizu da bude vidljiv golim okom.
Prečnik 370 metara, masa 27 miliona tona
Apofis ima prečnik od 370 metara, što je nešto manje od visine Empajer stejt bildinga u Njujorku, a njegova masa se procenjuje na 27 miliona tona. Ako bi udario u Zemlju, mogao bi da uništi područje veličine velikog grada. Ali srećom, to se neće dogoditi 2029. godine, niti 2036. godine, niti 2068. godine, kada bi trebalo ponovo da prođe blizu naše planete.
Ali Apofisov bliski susret sa Zemljom je prilika za brojna istraživanja.
Nekoliko svemirskih letelica iz Sjedinjenih Država, Evrope, Japana i Kine proučavaće asteroid pre, tokom i nakon njegovog preleta. Evropska svemirska agencija (ESA) najavila je misiju Ramzes (Brza Apofis misija za bezbednost u svemiru), čije je lansiranje planirano za april 2028. i dolazak do Apofisa u februaru 2029. godine, dva meseca pre nego što se stena najbliže približi Zemlji.
"Eks Labs" je saopštio da je njihova letelica "Apofis Eks L" prošla ključnu fazu inspekcije pre planiranog lansiranja 2028. godine. Nosiće niz instrumenata od različitih partnera, uključujući dva lendera: jedan je u vlasništvu japanskog Tehnološkog instituta Čiba, a vlasnik drugog lendera još uvek nije identifikovan.
Letelica će sleteti u roku od nedelju dana od preleta Apofisa pored Zemlje kako bi se sprečila svaka mogućnost da se putanja asteroida slučajno promeni.
"Cilj je dobiti slike površine asteroida. Moglo bi doći do nekih zaista uzbudljivih naučnih otkrića", rekao je za "Nju Sajentist" Migel Paskval, glavni naučni službenik i suosnivač "Eks Labsa".
Asteroidi ili planetoidi su stenovita ili metalna nebeska tela veća od jednog metra u prečniku koja kruže oko Sunca sama ili u grupama. Naučnici ih smatraju nekom vrstom vremenske kapsule jer nam daju uvid u to kakav je bio rani Sunčev sistem.
Najpoznatiji udar asteroida na Zemlju dogodio se pre 65 miliona godina, kada je asteroid prečnika između deset i 14 kilometara pao na Jukatan, uzrokujući izumiranje dinosaurusa, kao i čitavog niza biljnih i životinjskih vrsta. U proseku, udari poput onog koji je pogodio Jukatan dešavaju se svakih 100 miliona godina.
Asteroidi prečnika jednog kilometra, koji uzrokuju štetu na globalnom nivou, padaju na Zemlju otprilike svakih pola miliona godina. Asteroidi prečnika oko 50 metara, što je dovoljno da uništi veliki grad, udaraju u proseku svakih 1.000 godina.
Pogledajte i: