Crveni tepih za srpsku naučnicu koju je prepoznala i Rusija: Prva tableta za bolesti srca kod beba

Ovo za Sputnjik kaže prof. dr Milica Bajčetić, profesorka Medicinskog fakultetu u Beogradu, dobitnica „International Medis Awards for Medical Research“ za prvu inovativnu mini tabletu namenjenu bebama i deci sa srčanom slabosti:

Profesorka Bajčetić prodefilovala je crvenim tepihom na dvanaestoj dodeli ove nagrade prošlog vikenda u glavnom gradu Slovenije.

Puna je utisaka i o samom događaju, jer je, što medicini nije svojstveno, organizovan glamurozno, uz prisustvo kolega naučnika iz centralne i jugoistočne Evrope, ali i predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar.

Njen, odnosno rad „Lena“ tima i zaslužuje ovakav tretman. Njihovo istraživanje značajan je doprinos unapređenju farmakoterapije novorođenčadi širom sveta, za koju donedavno nije postojala ni jedna standardizovana tableta, već su se lekovi pripremali u apotekama.

„Tablete namenjene odraslima nisu pogodne za decu koja ne mogu da ih progutaju. Deljenje, usitnjavanje tableta radi postizanja odgovarajuće doze nosi brojne nedostatke, uključujući neprecizno doziranje i neujednačenu raspodelu aktivne supstance. Slično tome, titurati pripremljeni u lokalnim apotekama mogu imati ograničenja u pogledu preciznosti i ujednačenosti doze“.

Naša sagovornica dodaje da su naučnici iz Velike Britanije analizirali su titurate u dečijim bolnicama. Samo u jednom od deset lekova konstatovana je adekvatna količina aktivne supstance.

Nagrađeno istraživanje odnosi se na enalapril, lek koji se koristi od 1983. godine, ali svet nije imao čvrstu formulaciju koja je standardizovana za decu, niti podatke kako se lek ponaša u organizmu dece različitog uzrasta, od odojčadi do 18 godina.

„Uglavnom smo koristili podatke iz kliničkih ispitivanja sprovedenih na odraslim pacijentima, što nije adekvatno, jer od rođenja do adolescencije deca prolaze kroz najmanje četiri razvojna perioda i burne fiziološke promene koje utiču na sudbinu leka u organizmu deteta i krajnjem ishodu terapije. Naše istraživanje omogućilo je precizno doziranje kao i informacije o ponašanju leka tokom tih razvojnih promena kao i uticaja same bolesti. Mali pacijenti i njihovi roditelji su dobili tabletu koja će moći da se primeni bez stresa i plača, a pedijatri će konačno biti sigurni da su deca dobila pravu dozu koja je efikasna i bezbedna za njihov uzrast“, objašnjava laureatkinja.

Prof Bajčetić je bila koordinator projekta „Lena“ koji se odnosi na kliničko ispitivanje mini tableta u lečenju srčane slabosti uzrokovane urođenim srčanim manama. Osim dva centra u Srbiji, Univerzitetske dečje klinike u Beogradu i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" u projektu su učetvovale i dečije bolnice iz Austrije, Mađarske, Holandije i Nemačke.

„Oralnu disperzibilnu mini tabletu enalaprila promovisali smo pre dve godine na Kongresu dečje kardiologije (AEPC) u Portu i već je u upotrebi u Evropskoj uniji. Koristi se kod dece sa srčanom slabošću izazvanom urođenim srčanim manama i dilatacionom kardiomiopatijom. Ovaj farmaceutski oblik posebno je značajan za zemlje sa slabijom infrastrukturom, jer ne zahteva posebne uslove čuvanja. Titurati i rastovori moraju da se čuvaju u frižiderima, što nije uvek moguće, posebno u tropskim krajevima.

Prema ugovoru, očekuje se da lek uskoro bude dostupan i kod nas:

„Srbija je dala najveći doprinos ovom istraživanju. Prema ugovoru proizvođač je u obavezi da ga plasira na naše tržište“, ističe.

Profesorka Bajčetić je priznat međunarodni stručnjak, bila je i predsednik Evropskog udruženja za unapređenje pedijatrijske i perinatalne farmakologije (ESDPPP). Sigurna je da je do svih uspeha dovelo znanje koje je dobila studirajući u Rusiji.

„Medicinsko obrazovanje koje sam stekla u Moskvi oblikovalo me je kako kao stručnjaka, tako i kao naučnika. Velika je privilegija studirati medicinu u zemlji koja je iznedrila Ivana Petroviča Pavlova, Ivana Mihajloviča Sečenova, Nikolaja Ivanoviča Pirogova i druge ruske naučnike koji su svojim otkrićima postavili temelje savremene svetske medicine“.

Sa Rusijom posle studija nije prestala da sarađuje. Najviše sa Prvim moskovskim državnim medicinskim univerzitet „I. M. Sečenov“, ali i sa drugim fakultetima širom Rusije. Drži edukacije i u zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

„Najintenzivnije sarađujem sa Udruženjem pedijatara Rusije i njihovom predsednicom Akademikom prof dr Lejlom Namazovom Baranovom. Takođe, u kontaktu sam i sa kolegama iz svoje generacije. Veoma smo bliski, sarađujemo, ali se i družimo skoro 40 godina. Svi su izuzetno uspešni lekari i naučnici“.

Na ceremoniji proglašenja članstva profesorke Bajčetić u Udruženju pedijatara Rusije prošlog meseca u Moskvi, akademik prof dr Lejla Namazova Baranova istakla je da je za sto godina postajanja Ruskog pedijatrijskog društva, koje će biti obeleženo u februaru 2027., ona prvi počasni član koji je klinički farmakolog i nije državljanin Rusije.

„Ali je dodala i da me oni doživljavaju „kao svoju. Taj trenutak bio je za mene izuzetno emotivan. Iako dolazim iz Srbije, oduvek sam se tako i osećala u Rusiji. Posebno mi znači što me i moje kolege i prijatelji iz Rusije prihvataju kao svoju, samo što se nisam rasplakala“.

Intenzivna saradnja u edukaciji odvija se i u Srbiji, u kojoj su ruski stručnjaci česti gosti. Prošle godine u okviru Pedijatrijskih dana u Nišu, jednog od najznačajnijih stručnih skupova u regionu, u organizaciji prof dr Jelene Vojinović održan je i Prvi rusko-srpski simpozijum posvećen dečijoj alergologiji i imunologiji.