Udaljeni svet, poznat kao L98-59d, je oko 1,6 puta veći od Zemlje i kruži oko male crvene zvezde udaljene 35 svetlosnih godina.
Iako se u početku smatralo da bi planeta mogla imati dubok okean tečne vode, najnovija analiza sugeriše da bi on mogao biti fundamentalno drugačiji od svega što je do sada viđeno, piše Gardijan.
„Kašasti svet lave“
„Čitava planeta je u osnovi u kašastom, rastopljenom stanju. To je kao melasa. Jezgro ove planete bi verovatno takođe bilo rastopljeno“, rekao je dr Harison Nikols, astrofizičar sa Univerziteta u Oksfordu.
Površinske temperature bi dostigle vrtoglavih 1.900°C, a ogromni talasi bi verovatno preplavili okean magme, pokretani plimskim silama sa susednih planeta. Uslove bi nadopunio oštar smrad pokvarenih jaja iz atmosfere bogate vodonik-sulfidom. Takvo okruženje se ne smatra pogodnim za održavanje života.
„Kada bi postojali vanzemaljci koji bi mogli da žive u lavi, to bi bilo neverovatno, ali ne mislim da je verovatno da će biti nastanjivo. Lepo je jednostavno uživati u vanzemaljskoj prirodi same planete“, rekao je Nikols.
Misterija sumporne atmosfere
Planete van našeg Sunčevog sistema su predaleko da bi ih fotografisale ili dosegle robotske letelice. Donedavno, astronomi su mogli samo grubo da procene njihovu veličinu, gustinu i temperaturu prateći njihove siluete dok prolaze ispred svojih zvezda domaćina. Međutim, svemirski teleskop Džejms Veb je dovoljno moćan da izmeri svetlost zvezda koja se filtrira kroz atmosferu planete, otkrivajući prisutne gasove.
Prethodna posmatranja su otkrila da L98-59d ima atmosferu bogatu sumporom, što se ne uklapa u sliku stenovitog ili vodenog sveta - dve uobičajene kategorije u koje bi planeta njene veličine normalno spadala.
Nijedna od tih vrsta planeta ne bi bila u stanju da održi sumpornu atmosferu tokom skoro 5 milijardi godina koliko planeta postoji.
Rešenje leži u dubokom okeanu magme
Koristeći napredne kompjuterske simulacije, najnovija istraživanja su rekonstruisala istoriju planete od neposredno nakon njenog rođenja do danas.
Rezultati ukazuju na to da L98-59d ima globalni okean magme koji se proteže hiljadama kilometara ispod površine, a moguće i rastopljeno jezgro.
„Ovu planetu možete objasniti samo ako ima ovaj duboki okean magme u svojoj unutrašnjosti.Okean magme efikasno skladišti gasove i štiti ih od fizičkih procesa koji bi ih inače uklonili“, dodao je Nikols.
Implikacije za potragu za životom
Nalazi, koji ukazuju na to da bi rastopljene planete mogle biti prilično česte, ukazuju na to da bi astronomi trebalo da budu oprezniji u označavanju egzoplaneta kao potencijalno nastanjivih.
„Neke planete u takozvanoj nastanjivoj zoni možda uopšte nisu nastanjive, ali bi mogle biti ove rastopljene planete. Iako je malo verovatno da ova rastopljena planeta podržava život, ona odražava veliku raznolikost svetova koji postoje van Sunčevog sistema. Možemo se zapitati koje druge vrste planeta čekaju da budu otkrivene“, rekao je Nikols.
Dr Džo Barstou, naučnica koja je bila uključena u posmatranja planete L98-59d pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb, rekla je da najnoviji rad pruža verovatno objašnjenje.
„Razgovarali smo o tome da bi to mogla biti egzoplaneta koja podseća na Jupiterov mesec Io, sa mnogo vulkana izazvanih zagrevanjem plime. Ovaj rad sugeriše da bi uslovi mogli biti još ekstremniji“, rekla je ona.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Natur Astronomi.
Pogledajte i: