Zavet: Njegoševa kapela se podiže, al' ne još na Lovćenu već u - Argentini! U slavu Svetog Vasilija

Ovo za Sputnjik kaže Matijas Pablo Gvozdenović, nekadašnji gradonačelnik Ariasa, čovek koji ove godine obeležava vek od dolaska njegovih predaka iz Crne Gore u Južnu Ameriku:

Od blagoslova do realizacije prošlo je više godina, međutim, naš sagovornik veruje da se stvari dešavaju baš onda kada i treba da se dese. Početak izgradnje poklapa sa važnom istorijskom prekretnicom za njegovu porodicu, upravo se navršava sto godina od dolaska Gvozdenovića u Argentinu.

„Ovo je i dug njima, članovi porodica Gvozdenović i Marković, Milo Gvozdenović i Marko Marković, služili su kao dobrovoljci u Balkanskim ratovima, a kasnije i u Prvom svetskom ratu. Obojica su odlikovani. Prema porodičnoj istoriji, Milo je jednom rizikovao život kada su dva bataljona izgubila komunikaciju tokom borbe. Trčao je kroz puščanu vatru i eksplozije da bi ponovo uspostavio linije komunikacije, pomažući da se spasu obe jedinice“, kaže sa ponosom Gvozdenović.

Čovek koji je odrastao uz zvuk gusala i srpske narodne pesme bio je gradonačelnik Ariasa u dva mandata, od 2015. do 2023. Mnogo je učinio za ovaj mali grad u Kordobi, a politički se bori i danas, iz opozicije. Predsednik je zakonodavnog tela Radikalne građanske unije u pokrajini Kordoba.

Njegova desna ruka u realizaciji izgradnje kapele posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom je istoričar Fakundo Seara, veliki prijatelj Srba koji za Sputnjik kaže da ih sa Argentincima povezuje snažan osećaj poštovanja sopstvene istorije, identiteta, kulture i duhovnosti.

Ovaj istoričar objašnjava da će kapela biti skromnih dimenzija, ali, kako kaže, prelepa. Zamišljena je kao mali bogoslužbeni prostor, a ne kao velika parohijska crkva. Glavna konstrukcija imaće prečnik od 6 i po metara i biće potpuno kružnog oblika, prateći tradicionalnu simboličku geometriju koja se često povezuje sa pravoslavnom sakralnom arhitekturom.

„Oltarski prostor imaće oko 4 metra širine i 3 metra dubine, obezbeđujući dovoljno prostora za liturgijske elemente, uz očuvanje intimne razmere kapele. Biće izgrađena od cigle sa završnom obradom nalik kamenu. Konstrukcija će biti podignuta korišćenjem cementa, sa unutrašnjim malterisanjem pripremljenim tako da se u budućnosti unutar nje mogu naslikati ikone“, kaže Seara.

Gvozdenović podseća da se, kako kaže, srpsko - crnogorska zajednica, uglavnom naselila u severnom delu Argentine, posebno u provinciji Čako. Podeljena je na dve važne parohije, Srpsku pravoslavnu parohija Svete Trojice, u kojoj služi njihov voljeni sveštenik Aleksandar Milović i parohiju Svetog Nikole.

On, međutim, dodaje da postoje i manje zajednice Srba rasute širom zemlje. U blizini Ariasa, na primer, postoji i drugo pravoslavno prisustvo povezano sa zajednicom u Venado Tuertu, na jugozapadu provincije Santa Fe.

„U samom Ariasu ima desetak pravoslavnih porodica. Jeste nas malo, ali to je svakako značajno prisustvo naše zajednice u ovom regionu. Iako pravoslavno stanovništvo ovde nije brojno, postojanje kapele je jako važno. Imaćemo svoje mesto za molitvu, okupljanje tokom praznika, očuvanje sećanja, duhovnog, ali i kulturnog identiteta“.

Iako je druga generacija u Argentini, Gvozdenović je okrenut korenima, dobro zna koje mesto na ikonostasu srpskih svetitelja zauzima Sveti Vasilije Ostroški. Odavno je poštovan u njegovoj porodičnoj tradiciji. Sveti Sava i Sveti Vasilije Ostroški su, kaže, svetitelji koje su njegovi deda i baka često pominjali, kao ličnosti koje su oličavale veru, istrajnost i božansko zastupništvo.

„Posvećenje kapele Svetom Vasiliju takođe je povezano i sa mojim duboko ličnim iskustvom. Pre nekoliko godina dao sam svojoj supruzi ikonicu Svetog Vasilija i predložio joj da zamoli za njegovu molitvenu pomoć, jer ga vernici naširoko smatraju čudotvornim svecem. Ubrzo nakon toga, ono što smo doživeli za nas je bio pravi blagoslov. Moja supruga je ostala u drugom stanju. Rođena je naša ćerka Julija. Posvećenje kapele njemu je i izraz naše zahvalnosti za ono što smatramo blagodaću primljenom njegovim zastupništvom“, priča nam Gvozdenović.

Kao njegov dobar prijatelj, ali i sjajan poznavalac srpske istorije, Seara objašnjava zašto će u Argentini biti izgrađena replika Njegoševe kapele na Lovćenu. Kaže da na toj planini počiva, ne samo Petar II Petrović Njegoš, već i dubok simbol srpskog duhovnog i kulturnog identiteta.

„Sam Njegoš je izrazio želju da bude sahranjen u kapeli na toj svetoj planini. Za mnoge vernike rušenje i izgradnja mauzoleja je raskid sa tom poslednjom voljom. To nije samo istorijsko, već i duhovno pitanje, koje dotiče nešto veoma duboko u kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Lovćen je više od planine, to je mesto gde se susreću vera, istorija i nacionalna svest. Zbog toga mnogi verni i dalje gaje nadu da će jednog dana Njegoševa volja biti ponovo poštovana, obnovljen sklad između njegove poslednje volje, vere i svete tradicije koju je predstavljao“.

Ovaj profesor istorije naglašava da je za izgradnju kapele dobijen i blagoslov naših crkvenih vlasti u Argentini. Pripreme su zahtevale vreme, ali je sve bez problema prošlo i kod civilnih vlasti, s obzirom da Argentina ima dugu tradiciju verske slobode.

„Iako član 2. Ustava Argentine utvrđuje da savezna vlada podržava rimokatoličku veru, pravni okvir zemlje u potpunosti garantuje slobodu veroispovesti za sve verske zajednice. Ovaj princip omogućio je Argentini da postane nacija koja prima i integriše ljude iz mnogih delova sveta, zajedno sa njihovim kulturama i duhovnim tradicijama. Lično osećam veliki ponos zbog toga. To je jedna od najlepših karakteristika argentinskog društva, pluralističko okruženje u kojem mogu da obitavaju različite verske tradicije, uz međusobno poštovanje“.

Zemljište se nalazi u mirnom ruralnom okruženju, na pravom mestu za molitvu. Seara ističe da će se kapela nalaziti između Ulice Islas Malvinas i Ulice Puerto Argentino, kako glavni grad Ostrva nazivaju Argentinci.

„To nije bio faktor prilikom kupovine zemljišta, ali podudarnost je upečatljiva. Priziva simbole duboko ukorenjene u argentinskom istorijskom pamćenju i u državnom zahtevu za suverenitet nad Malvinskim ostrvima. Ovaj detalj simbolično se poklapa sa srpskim istorijskim iskustvom, sa Kosovom i Metohijom, koje ima slično, najvažnije mesto u srpskoj nacionalnoj svesti. Eto, i samo mesto buduće kapele odražava osećaj istorijske bliskosti između argentinskog i srpskog naroda, dve nacije sa dubokom povezanošću za svoju istoriju i odbranu svog nacionalnog identiteta“, kaže ovaj profesor istorije.

Gvozdenović dodaje da još nije pala konačna odluka o ikonografiji, ali fresaka će sigurno biti, zato je i obrada od maltera.

„Već su se javili pojedinci koji su izrazili spremnost da doprinesu. Ipak, kada za to dođe vreme, namera je da se obezbedi da oslikavanje izvede ikonopisac sposoban da poštuje kanonske i estetske tradicije pravoslavne sakralne umetnosti“.

Iako je zemljište već kupljeno i deo materijala nabavljen, projekat će svakako zahtevati dodatnu podršku kako izgradnja bude napredovala.

Upitan da li tokom izgradnje očekuje i pomoć ljudi iz matice, Gvozdenović kaže:

„To bi nas veoma radovalo, ne zbog novca, voleli bismo da ovo bude zajednički napor, izraz bratstva, solidarnosti, živo svedočanstvo pravoslavnog jedinstva“, kaže Matijas Pablo Gvozdenović.