Priča pokrenuta pre dve godine da je Marta Kos bila saradnik državne obaveštajne službe SFR Jugoslavije poznatije kao Udba ponovo se uskomešala duhove među evroposlanicima.
Ko je Marta Kos
Naime, u Evropskom parlamentu u Strazburu je predstavljena knjiga „Komesarka", autora Igora Omerze, u kojoj autor tvrdi da dokumenti iz arhiva Udbe pokazuju da je Marta Kos bila registrovana kao saradnica tajne službe bivše države pod kodnim imenima Tara i Blanka, preneo je Jutarnji list.
Zbog toga su pojedini poslanici tražili njenu ostavku. Inače, predstavljanje knjige održana je u organizaciji sunarodnice Marte Kos, slovenske zastupnice Romane Tomc iz Slovenske demokratske stranke (SDS) Janeza Janše.
Knjiga je, ustvrdila je Tomc, direktno opovrgnula izjavu Marte Kos na saslušanju pred Evropskim parlamentom 2024. godine, kada je negirala bilo kakvu saradnju s Udbom ili drugim „represivnim telima“.
Portparol Evropske komisije nakon informacija da se Kosova sumnjiči za veze sa obaveštajnim službama bivše Jugoslavije ponovio je da je komesarka za proširenje Marta Kos uspešno prošla saslušanje u Evropskom parlamentu.
Penzionisani službenik DB Božidar Spasić kaže da je Slovenija uz Hrvatsku još pre ocepljenja iz SFRJ imali veliki broj ljudi koji su bili saradnici raznih obaveštajnih službi, što naših, što stranih.
Mnogi se peru od saradnje sa Udbom
„Sada imaju veliki problem sa pojedini svojim ljudima ili opozicijom, ili onima koji su na vlasti, zbog sumnje da su bili na vezi ili direktno radili sa jugoslovenskom tajnom policijom, znači sa Službom državne bezbednosti Jugoslavije. Služba državne bezbednosti Slovenije je inače bila veoma moćna i u svakom slučaju je imala jake pozicije. Podsećam da je već nakon osamostaljenja u Sloveniji izbio ogroman skandal kad se saznalo da je jedan od glavnih inicijatora osamostaljenja bio Janez Janša, za koga se tvrdilo je radio za jugoslovensku tajnu policiju. Notorna činjenica je da je nakon provera moglo da se ustanovi da je Janša bio referent za Opštenarodnu odbranu, dakle na čelu tela za opštu mobilizaciju ljudi, brigu o režimu i kao takav morao je da prođe sve veze i sve kontakte sa službom državne bezbednosti,“ objašnjava Spasić.
On kaže da je Janša prvo to negirao ali je na kraju priznao i da je uglavnom njegova karijera tako tekla.
„Sada vidimo da se prašina nije slegla i da se digla i u samoj Sloveniji. Marta Kos je 1965. godište, znači, mogla je recimo komotno kao student da bude na vezi pojedinih operativaca službene državne bezbednosti, da bude angažovana za informacije. Ona je često putovala u Nemačku, putovala je i druge zapadnoevropske zemlje. Iz tih razloga opravdano je sumnjati da postoje činjenice u službama slovenačke tajne policije da je ona nekad stupala u kontakt sa službom ili da je služba nju negde „uhvatila“ da je na vezi neke strane službe, pa je ona ucenjena da onda daje podatke i jugoslovenskoj, odnosno slovenačkoj tajnoj policiji,“ pretpostavlja Spasić.
Neko se ozbiljno pripremao
On objašnjava da službe obično pokušavaju da nađu saradnike upravo među licima kao što je Marta Kos, dakle, uspešnim u karijeri, veoma aktivnim u svim sporama života.
„Obično se takvi ljudi vrbuju za prosleđivanje određenih informacija koje su u to vreme mogle da budu korisne službama. Ovde se radi o informacijama koje su bile vezane za unutrašnje prilike u Sloveniji. U to vreme „Mladina“ i neki slični činioci su narušavali ustavni poredak i imali kontaktima sa strancima. Niko slučajno nije pustio takvu vezu sada, verovatno da je takva veza došla ili iz Slovenije, gde su kopali po arhivama, ili je neko dobio neku informaciju od nekog bivšeg operativca jugoslovenske tajne policije, ili je pak to došlo iz arhiva tajnih policija Nemačke, Belgije… Oni su veoma intenzivno pratili situaciju na području Jugoslavije i šire. Tako da tu verovatno ima istine. Pitanje je samo koliko će se to istraživati. Uglavnom, činjenica je da je Marta Kos sada trenutno u veoma neprijatnoj situaciji, jer mora da dokazuje da nije bila agent jugoslovenske ili slovenačke tajne službe,“ konstatuje Spasić.
Amerika možda stoji iza ovoga
Ona, dodaje naš sagovornik, možda nije više igrač u slovenačkom političkom životu ali jeste u tim evropskom, a vrlo često se kod tih evropskih komesara unutar evropskog parlamenta pojavljuju pojedinci koji žele da prikriju svoju aktivnost vezano upravo za odnose sa tajnim policijama zemalja iz koji potiču.
„Pitanje je čiji je interes da se sada otvara pitanje da li je Marta Kos bila agent ili nije. U svakom slučaju, neko ima veliki interes da je uznemiri i natera na ostavku. Činjenica da je Slovenija, odakle je Marta Kos, u veoma neprijatnim odnosima sa Izraelom, sa američkim obaveštajnim službama, nam ukazuje da je moguće da su oni otvorili to pitanje. Ali da li će slučaj Marte Kos da se širi, to niko u ovom momentu ne može da predvidi“, smatra Spasić.
Prema njegovim rečima, cela organizacija da se ta informacija predstavi kroz knjigu ima posebnu težinu i zahteva vreme.
„Znači ništa nije ishitreno rađeno. Posebno kad se prisetimo da je ona nije bila ni planirana na ovu funkciju,“ podseća Spasić.
Inače u Sloveniji je u toku intenzivna kampanja za parlamentarne izbore koji će biti održani 22. marta 2026. godine. Glavni izazivač vladajućoj koaliciji premijera Roberta Goloba je Janšina stranka SDS, koja je i 2024. kada je Kos nominovana za kandidata za komesara i iznosila optužbe o njenoj navodnoj saradnji s Udbom.