Srpski sajber hajduci - trolovanje, mimovi i Tik tok

Ovako filozof i strip autor Nikola Tanasić objašnjava specifičnu srpsku internet kulturu koja se zbog isto tako specifičnih istorijskih okolnosti našeg naroda formirala i koja se, kako kaže, nikako ne može kopirati ili imitirati. On je svoja zapažanja izneo u predavanju ,,Trolovanje, mimovi i Tik tok fidovi: Srpska lekcija u političkoj subverziji iza zidina zapadne cenzure" na Drugoj međunarodnoj medijskoj školi ,,Balkan i BRIKS+" koju je organizovala srpska NVO ,,Raguza".

Kada je globalni i postglobalni internet stigao i do Srba, nije nam dugo trebalo da shvatimo da su neke ideje ,,slobodnije" od drugih, kaže Tanasić. Danas svet ide ka individualizaciji interneta i kreće se ka budućnosti u kojoj će skoro svaka zemlja imati sopstveni fajervol koji će se prelaziti uz apsolutnu kontrolu, poput državne granice. Srbija, koja je previše mala zemlja i nema dovoljno ekonomske pozadine da ovako nešto obezbedi, biće prinuđena da se dovija kako bi opstala.

Današnji i dalje većinski globalni internet bio je nekad otvoren za sve, međutim, vrlo brzo je došlo do nastanka društvenih mreža. Danas je već svima jasno, kaže on, da je njihovo stvaranje bio jedna velika psihološka operacija stvorena u trenutku kada nije postojao nikakav vid kontrole nad tim beskonačnim prostorom interneta. Društvene mreže postale su način kontrolisanja i prikupljanja podataka, ali su i one vrlo brzo postale totalitarne.

Srbija nema svoje velike platforme, internet prostor i organizaciju. Umesto toga, Srbi su razvili svoj lični život na internetu u vidu onoga što Tanasić zove ,,sajber hajduka".

,,Naučiti živeti pod okupacijom je osnovni aspekt srpske kulture i mi smo tu našu kulturu održavali pod različitim autoritarnim režimima koji su želeli da nas kompletno kontrolišu. Dobri smo u pronalažnju te tanke granice na kojoj možemo biti subverzivni bez reprekusija okupatora. To radimo vekovima i to smo radili od početka interneta".

Srbima nije bilo teško da stvore osnovne veštine preživljavanja na internetu u vremenu kada nisu imali para ni za gorivo, objašnjava Tanasić. Za opstanak u modernom svetu i održavanje koraka sa čovečanstvom potrebno je bilo imati Vindous i Majkrosoft, video igrice i filmove. Srpski ,,gusari" narezivali su diskove i skidali vešte imitacije ovih programa i to je jednostavno ušlo u našu internet kulturu.

,,Netfliks i Dizni+ se čak više i ne trude da se usklade sa našim tržištem jer im je jasno s kim imaju posla. Ovde se sve piratira i narezuje i to je prosto tako".

Trolovanje, ili internet provociranje postalo je globalni fenomen, međutim, objašnjava Tanasić, kod nas onaj koji ,,troluje" nije trol, već satir. U mitologiji, trolovi su ružna i zla stvorenja koja šire bes i nesreću, dok su satiri lukava i vulgarna stvorenja, dobra u satiri. Njima je sve šala i sve je podložno preispitivanju, ali oni nisu destruktivni.

Iz ovog razloga, internet trolovanje je u Srbiji način života i deo kulture. Za vreme velikih litija u Crnoj Gori, kada se sve što je srpsko zabranjivalo, pa i srpska trobojka, tamošnji Srbi su se dosetili da su i popularni crtani likovi Štrumpfovi obojeni u boje njihove zastave. Preko noći je čitava Crna Gora bila preplavljena Štrumpfovima - osvanuli su na zidovima kuća, na banderama, lepljeni su posteri i stikeri na sve strane, u školama su ih srpska deca crtala, na internetu su ih koristili kao avatare, a diktatorski režim Mila Đukanovića nije znao šta da radi sa njima.

Iako će Srbi svaku novu tehnologiju ispitati, nismo neko ko prati modu, kaže Tanasić. Iz tog razloga se ovde i dalje u najvećoj meri koriste *Fejsbuk, Viber i Jutjub. Jedan od najpoznatijih snimaka koji su postali viralni delio se po Srbiji i pre uvođenja masovnog interneta.

,,Čuvani Šuntavilo je postao viralan Tik tok i pre nego što je ta platforma izmišljena. Snimak srpskog seljaka iz sela Majur koji zajedno sa svojim prijateljima i rođacima ,,brani" stari drveni most za vreme NATO bombardovanja 1999. rezan je na diskove, delili smo ga prijateljima, nosili na slave da pokažemo rođacima i to se sve dešavalo u vreme dail ap interneta. Recitovali smo ga napamet, a i dan danas ga recitujemo, kao što smo to radili sa nekim drugim formama vekovima. Taj snimak postao je, na neki način, deo našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa", kaže Tanasić.

Umesto da snimak šake ljudi koji skaču u potok i viču ,,Kosovo je Srbija" i ,,Klinton je br. 1 po šuntavilu" predstavi prosečnog Srbina kao zatucanog seljaka, objedinio je čitav jedan narod u prelepom zanosu inata i prkosa, koji do dan danas traje i koji je vrlo dobro poznat i mlađim generacijama.

Jedan od ključnih recepata, ako ne i ključni, u tome da čoveka niko ne dira i ne ,,banuje" na internetu jeste da se okruži ludim idejama, ljudima, teorijama i pričama. Globalni establišment ostaviće ga na miru jer je ,,lud", a onaj ko nije ,,gadljiv" prepoznaće šta iza toga stoji i shvatiće suštinu. To je, kaže Tanasić, i razlog zašto se danas u Srbiji sloboda mišljenja i izražavanja, a u njoj najpametnija i oštroumnija zapažanja, mogu pronaći na najsumanutijim kanalima i u najnenomalnijim emisijama.

Ukoliko neko želi da pokuša da postane sajber hajduk, Tanasić daje i smernice. Ključno je pisati ćiriliciom, jer je ona sama po sebi subverzivna, razviti smisao za humor, ne prestajati sa šalom, ne pravdati se nikome, ne koristiti se logikom jer je ona za ,,luzere" i znak je sistema, biti haotičan, preispitivati sve, koristiti što sumanutiji način izražavanja umesto formalnog koji se čuje na televiziji, šaliti se na svoj način i ne zaboraviti da je dobar provod ključan.

,,Osnovno je da se zabavljaš, jer ako se nerviraš dok nerviraš protivnika, onda si trol koga izjeda zloba, a ne srpski satir. Prosečnog Srbina je daleko teže prevariti sada nego pre trideset godina i nakon raspada naše zemlje, drugi su dobili zavisnu nezavisnost, a mi slobodu govora. I jedni i drugi smo u okupaciji, s tom razlikom što mi to možemo da kažemo jasno i glasno i nećemo je žrtvovati zarad neke budale iz Silicijumske doline. Mnogo jači i mnogo bolji od njih su vekovima pokušavali da nam oduzmu tu slobodu govora, naše pismo i gusle i ako smo njima odoleli, odolećemo i ovima", zaključuje Tanasić.