„Drvo koje pušta korene u nebo“
Organizatori 61. Venecijanskog bijenala savremene umetnosti objavili su učesnike ovogodišnje manifestacije iz 99 zemalja, među kojima je i Rusija. Bijenale će biti otvoreno 9. maja, a Rusija će se predstaviti projektom „Drvo pušta korenje u nebo“, svojevrsnim muzičkim festivalom s oko 40 učesnika iz Rusije, ali i iz Argentine, Brazila, Meksika i Malija.
„'Drvo pušta korene u nebo' je fraza Simone Vej, čuvene filozofkinje, koja je tragično poginula tokom Drugog svetskog rata. To je tema koja je na ovaj ili onaj način povezana s etno-folklornim korenima nacionalnih kultura. Planiramo da to bude jedna vokalno-plastična predstava, izvođenje u kojem će učestvovati ruski umetnici. To su umetnici iz Rusije, koji su etnički Burjati iz Komija, Jakutije. Njima će se pridružiti naše kolege koje se bave etno-rokom, savremenom foklornom muzikom iz Malija i zemalja Latinske Amerike“, kaže u razgovoru za Sputnjik Mihail Švidkoj.
Ideja je, kako kaže naš sagovornik, da se ispriča priča o tome kako „svetska periferija, odnosno takozvani Globalni Jug, ima duboku kulturu koja pušta korene u nebo, i korene u zemlju“.
„U tom smislu, ruska kultura je kao neka vrsta posrednika između evropske kulture – pošto je ruska kultura ipak evropska – i kultura raznih drugih zemalja sveta“, kaže Mihail Švidkoj.
Pritisci političara na kulturu – veoma ružna pojava
Na vest o tome da Rusija ove godine učestvuje na Venecijanskom bijenalu, što je potvrdio predsednik Bijenala Pjetranđelo Butafoko, reagovala je Evropska komisija koja je organizatorima manifestacije zapretila ukidanjem finansijske podrške, ukoliko se na njoj pojave učesnici iz Rusije.
„Odlučno osuđujemo odluku Fonda Bijenala da dozvoli Rusiji da ponovo otvori svoj nacionalni paviljon. Ta odluka nije u skladu s kolektivnim odgovorom Evropske unije na agresiju Rusije. Ako Fond Bijenala nastavi realizaciju svoje odluke da dozvoli učešće Rusije, razmotrićemo dalja dejstva, uključujući i zamrzavanje ili obustavljanje granta Evropske unije, koji je dodeljen Bijenalu“, navedeno je u saopštenju Evropske komisije.
Prema oceni Mihaila Švidkoja, ovakvi istupi govore o „veoma ružnoj pojavi“ da se Rusija diskriminiše u sferi kulture.
„Čini mi se da su odbijanje dijaloga i zabrana ruske umetnosti koraci koji nisu mudri i koji ne donose korist evrposkoj publici. A to što se pod izgovorom zaštite i slobode mišljenja zabranjuje ruska kultura, deluje krajnje cinično. Nijednoj drugoj zemlji koja danas učestvuje u vojnim konfliktima, možemo ih i imenovati, svi ih znaju – postoji vojni konflikt Sjedinjenih Američkih Država s Iranom, na primer, i Izraela s Iranom – niko ne namerava da otkazuje učešće na Venecijanskom bijenalu“, primećuje Mihail Švidkoj.
Govoreći o saradnji s organizatorima Venecijanskog bijenala savremene umetnosti, Švidkoj je ocenio da ta manifestacija „ide svojim putem, koji se razlikuje od puta koji predstavljaju političari i vlade“.
„Citiraću rukovodstvo Bijenala i njegovog predsednika, gospodina Butafoka, koji je rekao da nema nikakvih bojkota, nikakvih veta, nikakvih čistki. To je neka vrsta zone primirja i postoji jedan uzvišen trenutak, gotovo sveti trenutak, kada oružje treba da utihne i kada treba dati mogućnost narodima koji ratuju da se sretnu jedni s drugima“, smatra Mihail Švidkoj.
On, međutim, napominje da je svestan da rukovodstvo Bijenala doživljava neverovatan pritisak ministara kulture evropskih zemalja i evropskih komesara.
„Mi ćemo prihvatiti svaki postupak rukovodstva Bijenala. Ni na koji način i ni u kom slučaju ne želimo da utičemo na njihov stav, ali je ovde važno razumeti da je, u svakom slučaju, takav međunarodni projekat kakav predstavlja Rusija, svetao, raznovrstan, jednostavno umetnički zanimljiv. Njegovo odbijanje će sliku Bijenala učiniti manje svetlom nego što ona može biti danas“, naglašava Švidkoj.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika kaže da je s rukovodstvom Venecijanskog bijenala savremene umetnosti postignuto kompromisno rešenje, tako da je planirano da ruski projekat bude izveden od 4. do 8. maja i prikazan predstavnicima medija, a da potom, tokom manifestacije bude prikazivan u ruskom paviljonu kao video-instalacija.
Predsednik Bijenala Pjetranđelo Butafoko je početkom marta izjavio da je zamolio svoje saradnike da pozovu na Bijenale ljude iz raznih zona sukoba, kako bi se umesto političkih deklaracija čula „druga tačka gledišta“.
Na opasku da su organizatori Venecijanskog bijenala odlučili da vode nezavisnu politiku, u čijem su središtu umetnost i kultura kao univerzalne vrednosti, Mihail Švidkoj kaže:
„Bojim se da moji komplimenti na račun rukovodstva Venecijanskog bijenala mogu samo da im naškode. Oni rade ono što smatraju da je potrebno, ono što odražava njihov stav u vezi s tim kako treba da se održavaju bijenala i druge međunarodne platforme te vrste. To svakako zavređuje poštovanje“.
Ruska kultura je deo svetske kulture – to je činjenica koja ne zahteva dokaze
Ruski paviljon u Đardinima izgrađen je 1914. godine, pod rukovodstvom uglednog arhitekte Alekseja Šćuseva. U njemu su predstavljeni radovi više od 800 sovjetskih i ruskih umetnika, među kojima su i Ilja Rjepin, Kazimir Maljevič, Ilja Kabakov i mnogi drugi. Paviljon je 2021. godine detaljno rekonstruisan.
„Ruski paviljon stoji tamo sve ove godine i nikada nije bio zatvoren. Jasno je da tokom Drugog svetskog rata Venecijansko bijenale nije održavano, ali ponavljam – taj paviljon stoji tamo od 1914. godine. Zato sam uvek govorio da mi nikuda nismo odlazili i da je nemoguće uništiti paviljon i preneti ga u neki drugi prostor. U njemu je predstavljena čitava moderna sovjetska i ruska umetnost 20. veka. I u tom smislu, nivo naše umetnosti nije ni pod kakvom sumnjom. Ponoviću: mi ne moramo dokazivati da je ruska kultura deo svetske kulture. Kultura ne zahteva takav dokaz. To je činjenica, i ona je očigledna“, naglašava Mihail Švidkoj.
Ruski zvaničnik naglašava da Rusija svojim nastupom na Venecijanskom bijenalu želi da poruči da je svet veliki i raznolik, te da u njemu žive narodi različitih vera, etničkih grupa, s različitim predstavama o današnjem svetu.
„A upravo u njihovom dijalogu rađa se ona paleta čovečanstva koja ima posebnu vrednost. To je svet koji se retko pojavljuje pred zapadnom javnošću, u zapadnom umetničkom životu. I zato ono što želimo da pokažemo predstavlja veoma važan deo tog ogromnog, raznolikog, zadivljujućeg sveta. I to je, naravno, priča o tome da, uprkos svim razlikama, čovečanstvo ima zajedničke porive ka dobru, pravdi i vrednosti života. I čini mi se da je to veoma važna humanistička poruka“, zaključuje Mihail Švidkoj.