Pravnik i kartograf Dušan Dačić govorio je upravo o ulozi i geopolitici simbola, Balkanu i identitetskom narativu u medijima za vreme rata u Bosni i Hercegovini. On je svoja vrlo temeljna istraživanja predstavio u okviru Druge međunarodne medijske škole ,,Balkan i BRIKS+", organizovane od strane ,,Raguze", a njegova priča o simbolici privukla je značajnu publiku iz nekoliko zemalja sveta.
Simbolika brojeva
Simboli, kako je objasnio Dačić, mogu biti identitetski i propagandni, a njih može predstavljati čitava paleta različitih pojmova - čovek, građevina, mesto, boja, životinja ili broj. Kada je reč o ratu u Bosni, specifično o ,,opsadi" Sarajeva, tu su četiri broja istaknuta: broj dana pod opsadom, broj ispaljenih granata na grad, broj ubijenih građana i broj ubijene dece.
,,Ovi brojevi postali su deo identiteta grada Sarajeva i koriste se ,,jednoglasno". Broj ubijene dece predstavili su kao ,,1601" i njega ćete naći u pisanju i izveštajima Aldžazire, BBC-a, CNN-a, Vikipedije... On se nalazi u naučnim institutima, muzejima, državnim institucijama, nalazi se u izjavama zvaničnika poput bivše gradonačelnice Sarajeva, premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija ili novinara iz BiH", rekao je Dačić.
Druga međunarodna medijska škola ,,Balkan i BRIKS+
© Sputnik / Milica Trklja
U ljudskoj psihologiji je da kad god vide specifičan broj koji nije zaokrugljen, prirodom stvari pretpostave da se radi o spisku ili preciznoj listi sa navedenim imenima i prezimenima. Problem kod Sarajeva, objašnjava Dačić, leži u tome što u ovom slučaju takav spisak ne postoji.
,,Univerzitet u Sarajevu je 2007. godine naveo 524 žrtve, a ,,Bosanska knjiga mrtvih" malo više. Na zvaničnom spomeniku koji su muslimani podigli takođe je istaknuto 521 nastradalih. Taj spomenik nisu sigurno Srbi gradili. Dakle, prema zvaničnim muslimanksim podacima, u Sarajevu je tokom opsade stradalo između 521 i 542 dece. Postavlja se pitanje zašto su mediji jednoglasni u tome da se taj broj prikazuje kao tri puta veći".
Pravljenje simbola
Simbol se ne može napraviti od približnog broja, kaže Dačić i ističe da je prilikom korišćenja veštačke inteligencije dobijao zanimljive odgovore. Od četiri AI pretraživača, tri su dala odgovor ,,1601", dok je samo jedan tačno odgovorio - ,,Klaud".
,,Takođe treba obratiti pažnju na korišćenu terminologiju. Vidi se i čuje tvrdnja da je u Sarajevu ubijeno 11541 ,,građanin", dok je moja procena da je taj broj sačinjen od 53 odsto vojnih žrtava. To znači da je zapravo bilo 9000 ukupnih žrtava. Građanin i civil nisu sinonimi, iako se to ovde namerno implicira", kaže Dačić.
Ko je kriv?
Odgovor na pitanje ko je kriv leži za namerno izvrtanje istine o broju žrtava zavisi od tri faktora - radi li se o prostom slučaju istine ili laži; radi li se o pitanju motiva za plasiranje laži; ili se pak radi o fetišizaciji brojeva i identiteta?
,,Kada biste danas na ulicama Sarajeva upitali bilo koga o broju ubijene dece za vreme opsade, svi bi vam u glas odgovorili i rekli 1601 i ja zaista ne verujem da oni lažu. Ti ljudi jednostavno raspolažu činjenicama koje su im najlakše i najbrže dostupne i koje nemaju razloga da preispituju".
Odgovornost, kaže Dačić, leži u onome koji namerno stvara ratne simbole zarad svojih ciljeva. Ovaj broj postao je integralan deo sarajevskog identiteta, a prisutan je u svakodnevnom životu. Taj broj, kao i ostali malopre pomenuti brojevi, privlače ,,genocid turizam" i nije ih pametno preispitivati.
,,Ti brojevi su jednostavno svuda, a preispitati njih znači preispitati samu muslimansku priču o ratu u Bosni i Hercegovini. Oni opstaju trideset godina i valjalo bi da se zapitamo ako toliko ljudi istinski i sa dubokom emocijom veruje u njih, iako predstavljaju očitu neistinu, u šta sve sami verujemo i šta nam se servira kao aksiom".
Mentalitet večite žrtve
Negiranje broja stradalih negira simboliku stradanja, a to dalje negira čitav kolektivni identitet naroda, nacije, vere, države i to može biti veoma škakljiv teren, objašnjava Dačić.
,,Jedan od aspekata čitave ove priče jeste takozvani ,,mentalitet opsade" koji predstavlja kolektivno stanje mozga u kojem ljudi veruju da su stalno pod opsadom, u opasnosti i da ih svi ugrožavaju. Ovakvo stanje uma objašnjava i političku situaciju u današnjoj Bosni i Hercegovini. Jedna grupa oseća moralnu superiornost koju hoće da materijalizuje, pretvori u nešto opipljivo, što dalje dovodi do realnih problema i političke nestabilnosti. Ovakvo stanje duha prenosi se i na nove generacije, rođene i stasale posle rata i one će se njime podjednako rukovoditi kroz budućnost".
Upravo je iz ovog razloga priča o formiranju narativa, kolektivnog, a ličnog mišljenja i usvajanja identiteta namerno ili nemarom stvorenih ključna i danas, zaključuje Dačić.