Ova tehnologija omogućava razlikovanje normalnog od patološkog starenja, navodi se u saopštenju.
„Pomoću ove metode istraživači su pokazali da način na koji pacijenti biraju reči u govornim testovima omogućava preciznije razlikovanje stvarnih kliničkih poremećaja od subjektivnih pritužbi na pamćenje. Uvođenje takve analize u kliničku praksu moglo bi da poboljša tačnost ranog otkrivanja demencije“, ističe se u saopštenju.
Obično se, radi procene kognitivne funkcije, osobi daju testovi verbalne fluentnosti, u kojima se od nje traži da u roku od jednog minuta navede što više reči iz određene kategorije (na primer „životinje“ ili „voće“) ili reči koje počinju na određeno slovo, dodaje se.
Tim naučnika je sugerisao da ključ za precizniju dijagnozu ne leži u broju reči, već u kvalitetu i strukturi odgovora: u tome kako osoba organizuje pretragu reči u svom pamćenju.
Procena verbalne fluentnosti
Naučnici su identifikovali skup reči u odgovorima učesnika na osnovu načina na koji grupišu reči. Na primer, da li grupišu reči kao „tigar, lav, leopard“ (semantička grupa reči za kategoriju „mačke“) ili „kameleon, kakadu, kapibara, kokoška, kobra“ (fonetska grupa reči sa zajedničkom početnom fonemom „k“).
Ispostavilo se da što su duže grupe reči koje slično zvuče, to je bolje opšte stanje kognitivnih funkcija kod čoveka.
Ako osoba duže koristi reči sličnog zvučanja pre nego što pređe na drugu grupu reči, to ukazuje na očuvane kognitivne funkcije, zaključuju naučnici.
Pogledajte i: