„Svi elementi terorizma su tu, jer kada se ovakva vrsta visokopreciznog oružja koristi protiv civilnih objekata i civilnog stanovništva to je terorizam. Svakako, iza ovog terorističkog napada ne stoji samo Ukrajina, već i oni koji su joj dali to oružje i oni koji su uneli podatke u krstareće rakete kako bi pogodile civilne ciljeve i ubili što više civila. Najmanje šestoro ljudi je ubijeno, više od 40 je ranjeno. To su samo preliminarni podaci. Mnogo ljudi se nalazi u teškom stanju. Cela Rusija se moli da ti ljudi prežive“, ističe Leonkov.
Ekspert dodaje da Ukrajina deluje po direktivama Velike Britanije, a njihove operacije protiv civilnih ciljeva su definitivno terorističke, podvukao je on.
Leonkov podseća i na činjenicu da se napad dogodio u vreme kada se aktivno razmatraju diplomatska rešenja za sukob u Ukrajini i kontakti sa Trampovom administracijom.
„Cilj ovog napada spada pod definiciju ‘kazus beli’. Cilj je i da izazove destabilizacija unutar Rusije. ovi napadi usmereni i na rušenje pregovaračkog procesa sa Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže Leonkov.
Pored toga, u Moskvi se smatra da je napad ukrajinskih oružanih snaga na Brjansk pokušaj Kijeva da skrene pažnju svojih evropskih „gospodara“, koji su svoju pažnju preusmerili na Bliski istok, nazad na ukrajinski sukob.
Da bi se shvatio obim pretnje sa kojom se Brjansk suočio treba sagledati karakteristike korišćenog oružja. „Storm šedou“ su teške krstareće rakete britansko-francuske proizvodnje. Projektil je težak oko 1.300 kilograma, sa konvencionalnom bojevom glavom koja teži skoro pola tone, odnosno 450 kilograma.
Rakete „storm šedou“ koje su predate Ukrajini imaju domet do 250 kilometara i dovoljno su snažne da probiju bunkere, skladišta municije, oštete aerodrome.
Kakav će biti odgovor Rusije
Pojedini ruski eksperti ovaj napad vide i kao provokaciju, čiji je cilj stvaranje tenzija među stanovništvom i izazivanje odmazde Rusije. Ne isključuje se mogućnost da je ukrajinski režim računao na oštar odgovor Rusije i napad na centar Kijeva, što bi rezultiralo brojnim žrtvama i što bi moglo bi promeniti međunarodni odgovor na situaciju.
Leonkov ističe da Rusija ovaj napad neće ostaviti bez odgovora.
„Odgovora će sigurno biti, a kakav će on biti — to je sada u rukama vojske i vojno-političkih struktura. Oni će doneti odluku kakav će biti odgovor i kojih razmera. Sve ćemo to uskoro saznati“, istakao je on.
Rusija ima i sredstava i snage da odgovori na ovaj napad. Stručnjaci ističu da Rusija raspolaže raznovrsnim arsenalom i da će koristiti najefikasnije oružje. Akcije odmazde mogle bi biti usmerene ne samo mesta lansiranja, već i na centre donošenja odluka i energetsku infrastrukturu protivnika. U svakom slučaju, ističu eksperti, jasno je da napad na Brjansk neće ostati bez odgovora, a obim odmazde mogao bi neprijatno iznenaditi Kijev.
Odgovarajući na pitanje o mogućoj odmazdi Rusije nakon napada na Brjansk, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je istakao da je cilj Specijalne vojne operacije sprečavanje nastavka varvarskih dejstava Kijeva. On je dodao da demilitarizacija i onemogućavanje Kijeva da izvodi takve napade predstavlja jedan od glavnih ciljeva operacije.
Na pitanje zašto međunarodna zajednica ignoriše zločine kijevskog režima Leonkov kaže da je to zato što „Zapad smatra da Ukrajina vodi pravedan rat“.
„Na Zapadu i dalje postoji snažan narativ da je Rusija napala Ukrajinu, a ne da su Ukrajinu pripremali za rat sa Rusijom i da Ukrajina nije pokušavala da razvije nuklearno oružje i upotrebi ga protiv Rusije — sve se to ne uzima u obzir. Na Zapadu, posebno u Evropi, čvrsto se drže stava da Rusiju treba kazniti. Zato se sve akcije Ukrajine samo opravdavaju — to se smatra prihvatljivim“, zaključio je Leonkov.
Oružane snage Ukrajine ispalile su sedam raketa „storm šedou“ na Brjansk, pri čemu je oštećeno i više od 70 objekata infrastrukture i vozila. Zbog pogibje najmanje šestoro ljudi 11. mart je proglašen danom žalosti – spuštene su zastave, a kulturne i zabavne aktivnosti u regionu su otkazane.
Istražni komitet Rusije označio je ovaj napad kao teroristički akt i naveo da su u njegovom izvođenju mogli učestvovati ukrajinski vojnici, obaveštajci i visoki vojni i politički zvaničnici, koji su delovali kao kriminalna grupa s ciljem zastrašivanja stanovništva i destabilizacije rada vlasti u Rusiji. Trenutno se utvrđuju konkretne osobe iz redova ukrajinskih oružanih snaga koje su odgovorne za ovaj zločin.