No, to je još i ponajmanji račun koji će zbog ovog rata biti plaćen širom sveta. Čak i ako je tačna još skupocenija procena Pentagona – koju prenosi magazin ”Atlantik” – o američkim ratnim troškovima u iznosu od milijardu dolara dnevno.
Prognoza Kirila Dmitrijeva
Širom sveta, naime, osetiće se posledice faktičke blokade Ormuskog moreuza i propratnih razaranja Bliskog istoka čak i u relativno povoljnijoj varijanti da razaranja ne postanu još ozbiljnija od ovih kojima trenutno prisustvujemo. A ”Rojters” već javlja i da Pentagon traži dodatni budžet od 50 milijardi dolara kako bi nadoknadio oružje iskorišćeno u ovom iranskom ratu.
O ozbiljnosti situacije, uostalom, svedoče i druge brojke. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko 30 odsto transporta sirove nafte u svetu, 30 odsto metanola i skoro 20 odsto transporta tečnog gasa. A povrh toga i 34 odsto đubriva, što znači da je, kako skreće pažnju Kiril Dmitrijev, šef Ruskog direktnog investicionog fonda, prognozirajući velike šokove na tržištu sirovina, uz energetiku ugrožena i poljoprivredna proizvodnja u svetu.
A biće i pojedinih neočekivanih efekata koje će osetiti i svi koji nisu ni svesni postojanja uzgrednih problema na energetskom tržištu kakvo je, na primer, snabdevanje samih transportnih brodova gorivom; ”Blumberg” prenosi upozorenje firme koja se time bavi da je ovo jedan od najznačajnijih momenata na tom tržištu još od 11. septembra, te da usled nestašice ovog goriva mnogi brodovi neće stići na vreme, što će zauzvrat izazvati razne dalje posledice kroz poremećene lance snabdevanja…
Ormuski moreuz
Štaviše, iako ga ne može nazvati paničarem bilo ko ko prati njegov rad, prilično panično ”Blumbergov” energetski kolumnista Havijer Blas opominje da američka mornarica nema pred sobom nedelje, nego samo dane da otvori Ormuski tesnac za plovidbu. Ukratko, ukoliko se to ne dogodi u navedenom roku, ponestaće kapaciteta za skladištenje nafte u regionu Persijskog zaliva. Zbog čega će proizvodnja i prerada sirove nafte morati da budu obustavljeni. Zbog čega će cena sirove nafte nastaviti da raste po znatno bržem tempu nego što je porasla do sada – sa sedamdesetak na 84-5 dolara po barelu.
Pa možda i zato američki predsednik Donald Tramp najavljuje da će njegova vlast preuzeti na sebe osiguravanje tankera – nakon što su osiguravajuće kuće od toga odustale usled prekomernog rizika – a najavljuje i razbijanje iranske faktičke blokade Ormuskog moreuza. Što zauzvrat najavljuje i još veće američke žrtve u tom procesu čak i ako bi bio uspešan. A to zauzvrat najavljuje i još žešće rasplamsavanje rata.
Geografija šoka
Svi pokušaji procene ekonomske štete širom sveta, zapravo, počivaju na pokušaju da se proceni koliko će rat trajati. Da li će postati sistemski ekonomski problem ili je ovo prolazna nepogoda?
Što se geografije mogućeg ekonomskog šoka tiče, azijska tržišta, uključujući Kinu, ponajviše se snabdevaju naftom i gasom iz Persijskog zaliva, pa je i zato Kina (iako je jasno osudila agresiju na Iran) pozvala sve strane da omoguće slobodnu plovidbu Ormuskim tesnacom; s tim što treba imati u vidu i podatak ”Fajnenšel tajmsa” da Kina u svojim rezervama, čak i bez ikakvog uvoza, ima uskladištene nafte za 124 dana svojih (nezasitih) potreba…
”Volstrit džornal” u jednoj analizi ukazuje na nemalu opasnost s kojom se suočava Tramp u godini međuizbora za američki Kongres: oštar rast (od skoro 10 odsto) cena energenata za domaćinstva u SAD dosad je bio kompenzovan padom cene goriva na pumpama u istom procentu. Rast cene nafte na svetskom tržištu, međutim, izazvaće i rast cene goriva na pumpama u Americi, a time i inflaciju; upravo je ta kombinacija faktora u priličnoj meri uticala na poraz demokrata pre dve godine.
Evropski momenat panike
Međutim, kako formuliše ”Blumberg”, zbog zavisnosti od uvoza energenata, a tržišta s koga uvozi je ograničeno Rusijom, ”najizloženija velika ekonomija” šokovima od iranskog rata je – Evropa. ”Fajnenšel tajms” ukazaće i na pad vrednosti svih evropskih berzi, što se tumači kao ”panična rasprodaja” usled ”straha od stagflacije”, pogubne kombinacije inflacije i stagnacije. ”Momenat panike”, opisuje i briselski ”Politiko”. Gotovo očekivano, kad glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn otvoreno predviđa rast inflacije, koji će za sobom, da bi se ukrotila, doneti povećanje kamatnih stopa. A to će značiti još skuplje servisiranje duga. Što je ravno katastrofi za prezadužene ekonomije Evropske unije.
Tako da će žrtva američkog napada na Iran u ime Izraela biti Evropa. U kojoj su, povrh svega, na kraju ove zime skladišta gasa na neuobičajeno niskom nivou. Što znači da će se puniti u uslovima nestašice i poskupljenja. Ili se neće puniti, pa sledeće zime neće biti grejanja.
Dok, u ciničnom obrtu geoekonomskih realnosti, profit može da izvuče Rusija. Kako zbog rasta cene energenata koje izvozi, tako i zbog rasta potrebe, širom sveta, za energentima koje izvozi. Te norveški ministar energetike, iako glavni evropski snabdevač, čak otvoreno poziva na preispitivanje odluke o zabrani uvoza ruskog gasa.
Da li će Evropa morati da se obrati Rusiji za energetsku pomoć? Koliki će potres na svetskom tržištu energenata izazvati rat? I šta će to značiti za svetsku ekonomiju?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili Jelica Putniković, urednica portala ”Energija Balkana”, i analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović.