Do pre samo nekoliko godina, Švedska je smatrana za jednog od globalnih pionira bezgotovinskog društva. U ovoj državi ogromna većina transakcija obavlja se elektronski, a gotovina je u mnogim svakodnevnim situacijama gotovo nestala iz upotrebe.
Međutim, najnovija preporuka švedske centralne banke glasi da građani u svojim domovima drže određenu količinu gotovine (oko stotinu američkih dolara) kako bi u kriznim okolnostima mogli da kupe osnovne potrepštine.
To pokazuje da i najrazvijenija digitalna društva razmišljaju o scenarijima ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju ekonomije, objašnjava za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Ljubodrag Savić.
Upravo zato poruka centralne banke izazvala je pažnju — jer pokazuje da i države koje su najdalje otišle u digitalizaciji finansija ozbiljno razmišljaju o scenarijima u kojima bi digitalni sistemi mogli privremeno da prestanu da funkcionišu.
Racionalna reakcija u vremenu globalne neizvesnosti
Savić kaže da je takva preporuka racionalna u vremenu globalne neizvesnosti i da pokazuje kako ozbiljne države pokušavaju da na vreme pripreme svoje građane za moguće poremećaje.
„Logično je i to što takvo upozorenje dolazi iz takve zemlje. Oni su racionalni ljudi i vrlo dobro razumeju vreme u kome živimo. Razumeju krizu i moguće posledice koje mogu da nastupe, pa kao odgovorna država na to upozoravaju svoje građane“, ističe on.
Naš sagovornik dodaje da preporuka švedske centralne banke ne znači nužno da je zemlja trenutno ugrožena, već pre da vlasti procenjuju da bi globalna nestabilnost mogla da potraje duže vreme.
„Oni procenjuju da je situacija loša i da bi mogla da traje. Nema nikakve dileme da u takvim okolnostima može doći do rasta inflacije i skoka cena osnovnih životnih namirnica“, navodi Savić.
Digitalna ekonomija i njene slabosti
Poseban problem, kako upozorava Savić, predstavlja činjenica da je Švedska među državama koje su gotovo u potpunosti digitalizovale platni promet, pa se gotovina sve ređe koristi. Upravo zbog toga u kriznim okolnostima može doći do ozbiljnih problema.
„Ako neko hakuje platni sistem ili dođe do prekida rada bankarskih mreža, ništa vam ne vredi što imate novac na računu ako ne možete da ga podignete“, objašnjava Savić.
Prema njegovim rečima, takvi scenariji nisu nemogući, posebno u svetu u kome su sajber napadi postali jedan od glavnih instrumenata geopolitičkog nadmetanja.
„To se već dešava pojedinim bankama. Zamislite tek šta može da se desi u ozbiljnoj krizi ili sukobu kada se poremete čitavi finansijski sistemi“, upozorava on.
Zbog toga je, dodaje, preporuka o držanju određene količine gotovine zapravo racionalno upozorenje građanima da se pripreme za moguće vanredne situacije.
„Jedini novac koji zaista imate je onaj koji je kod vas. Sve ostalo zavisi od toga da li sistem funkcioniše“, zaključuje Savić.
Poruka između redova: priprema za dug period nestabilnosti
Ovakve preporuke često se tumače i u širem kontekstu bezbednosnih i ekonomskih kretanja u Evropi. Poslednjih godina evropske države sve otvorenije govore o potrebi jačanja otpornosti društva na krizne scenarije — od energetskih poremećaja i sajber napada do mogućih ratnih okolnosti.
U tom smislu preporuka o držanju gotovine predstavlja deo šire strategije povećanja otpornosti društva. Ideja je da građani i u slučaju poremećaja infrastrukture — nestanka struje, pada digitalnih mreža ili blokade bankarskih sistema — mogu makar privremeno da funkcionišu bez oslanjanja na elektronske platne sisteme.
U svetu u kome finansijski sistemi sve više zavise od elektronske infrastrukture, mogućnost da se transakcije obavljaju i bez digitalnih mreža postaje pitanje elementarne ekonomske bezbednosti.
Trend u Evropi: gotovina kao „rezervni sistem“
Švedska u tome nije izuzetak. Poslednjih godina i druge evropske institucije i centralne banke počele su da izdaju slična upozorenja građanima.
Evropska centralna banka je u analizi objavljenoj 2025. godine preporučila građanima evrozone da kod kuće drže manju količinu gotovine kao rezervu u slučaju velikih poremećaja u funkcionisanju digitalnih platnih sistema. Kao orijentir navodi se suma koja može da pokrije osnovne troškove tokom oko 72 sata.
U pojedinim državama takve preporuke već postoje na nacionalnom nivou. U Holandiji, Austriji i Finskoj građanima se savetuje da imaju između 70 i 100 evra po osobi za hitne situacije kako bi mogli da kupe osnovne potrepštine ukoliko dođe do prekida elektronskih plaćanja.
Slične smernice o očuvanju dostupnosti gotovine i održavanju minimalnih novčanih rezervi pominju se i u strategijama finansijske stabilnosti u zemljama poput Portugala i Norveške, posebno u kontekstu mogućih sajber napada, nestanka struje ili drugih poremećaja infrastrukture.
Zbog toga preporuku iz Stokholma mnogi vide kao deo šireg evropskog trenda: dok digitalni novac postaje dominantan u svakodnevnim transakcijama, gotovina se sve češće posmatra kao svojevrsni „rezervni sistem“ — poslednja linija finansijske sigurnosti u kriznim okolnostima.
Podsećamo, Centralna banka Švedske savetovala je građanima da kod kuće imaju dovoljno novca da mogu da pokriju troškove osnovnih potreba najmanje nedelju dana u slučaju prekida platnih sistema. Kao orijentir, predlaže se da odrasla osoba raspolaže sa oko hiljadu švedskih kruna u gotovini, uz preporuku da građani koriste više različitih načina plaćanja — bankovne kartice iz različitih banaka i digitalne servise.
Pogledajte i: