Kroz ovaj moreuz prolazi oko petine svetske trgovine naftom i gasom. Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, dnevno njime prolazi oko 20 miliona barela nafte, što predstavlja približno petinu globalne potrošnje. Pored nafte, moreuz je ključan i za transport tečnog prirodnog gasa, posebno iz Katara.
Ormuski moreuz ima ogroman strateški značaj jer je glavna izvozna ruta za energente iz zemalja Persijskog zaliva — Irana, Iraka, Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Iako postoje alternative u vidu naftovoda ka Crvenom moru ili Omanskom zalivu, mnoge zemlje regiona nemaju dovoljno infrastrukture da u potpunosti zaobiđu ovaj morski put.
Moreuz je tokom istorije više puta bio u središtu vojnih konflikata. Tokom iransko-iračkog rata osamdesetih godina prošlog veka vođena je takozvana „tankerska ratna kampanja“, u kojoj su napadani naftni brodovi. U poslednjoj deceniji region je ponovo postao zona napetosti između Irana i Sjedinjenih Država.
Nova eskalacija počela je nakon što su SAD i Izrael krajem februara 2026. pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana. Kao odgovor, Teheran je najavio stroge mere kontrole plovidbe. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je uvela zabranu prolaska brodova kroz Ormuzski proliv i da su iranske snage preuzele potpunu kontrolu nad tim vodenim putem.
Prema podacima servisa za praćenje brodova Vesselfinder, desetine tankera i teretnih brodova trenutno čekaju ispred ulaza u Persijski zaliv, dok je sam moreuz gotovo prazan.
Stručnjaci upozoravaju da bi eventualno dugotrajno zatvaranje Ormuskog moreuza moglo ozbiljno da pogodi svetsko tržište energenata, posebno azijske ekonomije koje najviše zavise od nafte i gasa koji se transportuju ovim putem.