Zatvaranje Ormuskog moreuza za tankere koji prevoze naftu i gas uz obustavljanje transporta LNG gasa iz Katara dovešće Evropu u još veću energetsku krizu, procenjuju ekonomisti. Tako da su pred Evropskom unijom, u slučaju nastavka sukoba na Bliskom istoku, dva scenarija – ili ekonomsko samoubistvo ili povratak ruskim energentima.
„Evropa bez kapi nafte“
Ako imamo scenario da Evropa više nema rezervi nafte i gasa i mora da se obrati za pomoć, onda bi mogli da reše problem nedostatka tečnog naftnog gasa sa Bliskog istoka tako što bi odmah mogao da krene gas iz Rusije preko jedne cevi Severnog toka, smatra Pavlović.
Severni tok 1 i 2 imali su po dve cevi, tri su dignute u vazduh, a ta preostala ima kapacitet od 27,5 milijardi kubika i zaobilazi Ukrajinu, tako da bi se puštanjem u rad u potpunosti kompenzovala količina koju Evropa dobija sa Bliskog istoka, dodaje Pavlović.
„Što se tiče nedostatka nafte, neće imati odakle da je kupe. Nedostatak nafte će prosto biti trajan nedostatak, zato što Rusija neće imati ni kap nafte da proda. Jer će sasvim, sasvim sigurno, apsolutno sve što ima, možda minus ono što je dogovoreno sa Mađarskom za Mađarsku – davati Kini. I ako joj nešto još ostane – Indiji, a pitanje je da li će ostati. Ali u svakom slučaju će deliti između Kine i Indije. I kad poveća proizvodnju svoje nafte, Rusija nema dovoljno da zadovolji potrebe Kine i Indije, a da naftu prebacuje ka EU, to im ne pada na pamet. A da ostavlja sa još za toliko minusa svoje strateške partnere, pogotovo Kinu, to je isključeno.“
Tako da uopšte ne postoje količine koje bi mogle da se proizvedu da bi EU nadoknadila nedostajuću naftu iako bi „nešto mogla da kompenzuje Amerika“, ali opet ne u dovoljnim količinama, dodaje Pavlović.
Ekonomsko samoubistvo evropskih elita
Što se tiče političkog dela eventualnog povratka snabdevanja EU ruskim gasom, Pavlović smatra da su ove „suicidne vladajuće garniture“ u Briselu, i u Nemačkoj i Francuskoj, pre sklone da usled nedostajućeg gasa smanje svoje privredne aktivnosti, nego da se obrate Rusiji za pomoć.
A onda će to, naravno prouzrokovati dodatne potrese u ekonomiji koja im je inače na staklenim nogama i suštinski pred recesijom. Tako da mi se čini da dok su ove garniture tu gde su, mislim da se neće obratiti Rusiji i da će njima biti lakše da smanje potrošnju za tih oko 16 -17 milijardi kubika, bitno šteteći svoju privredu i ne popunjavajući rezerve za narednu zimu. Pre će igrati na to nego da promene politiku. Ali zato će izgubiti izbore, naravno.
Prema Pavloviću, posledice evropske samoizolacije od ruskih energenata psihološki će delovati na stanovništvo zemalja EU, „mnogo pre nego što bukvalno ostanu bez rezervi nafte“.
„Odnosno, one već deluju u smislu porasta cene nafte i vrlo, vrlo brzo će ta cena u slučaju produženja sukoba preći 100 dolara po barelu. I to će uticati lančano na sve, od inflacije do smanjenja privrednih aktivnosti. A druga stvar je u tome što će već nakon tri meseca krenuti panika. Onda će krenuti već ozbiljni, ozbiljni potres i ozbiljne, ozbiljne teškoće“, zaključio je Pavlović.
Pogledajte i: