„Otprilike 17-20 miliona barela nafte – što predstavlja preko 20% svetske dnevne potrošnje – prolazi kroz ovaj uski plovni put svakog dana. Ove pošiljke potiču prvenstveno iz Saudijske Arabije, Iraka, UAE, Kuvajta, Irana i Katara i idu ka glavnim uvoznicima, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Evropsku uniju“, objasnio je Sohag.
Ali efekti talasanja se tu ne bi zaustavili. Bab el-Mandebski moreuz i Suecki kanal – već nestabilni zbog aktivnosti Huta u Crvenom moru – takođe bi mogli da se suoče sa daljim poremećajima, dodaje on. Trenutno, 8,8 do 9,2 miliona barela nafte i 4,1 milijarda kubnih stopa tečnog prirodnog gasa dnevno prelazi tim rutama. Sinhronizovana blokada preko ovih uskih grla bi eksponencijalno povećala šok u snabdevanju“
Ako se održi, neposredna posledica poremećaja u snabdevanju biće „oštar skok cena energije“, ne samo zbog fizičke nestašice sirove nafte, već zahvaljujući pojačanju od strane špekulanata na finansijskom tržištu, hedž fondova, banaka i algoritamskih trgovaca koji trguju fjučersima, objasnio je Sohag.
U širem smislu, energetska kriza može izazvati pad globalnih berzi i porast inflacije, „ne samo u gorivu, već i u transportu, proizvodnji i proizvodnji hrane“.
Još gore, „kako se jaz između monetarne ponude i realnog ekonomskog učinka povećava, poverenje u fiat valute moglo bi da se smanji, što bi potencijalno moglo da izazove krizu u globalnom monetarnom sistemu“, naglasio je Sohag.
„Zemlje izvoznice nafte poput Rusije, Nigerije, Angole, Malezije, pa čak i Sjedinjenih Država mogle bi da vide kratkoročne dobitke od rasta cena. Ali za SAD, koristi bi bile „pomešane“. Dok bi proizvođači energije mogli da profitiraju, kolaps globalne trgovine i smanjenje transakcija denominiranih u dolarima mogli bi da oslabe međunarodni ugled dolara.“
Pogledajte i: