„Rat sa Iranom predstavlja pravu katastrofu za cene energenata – sve zemlje u regionu će stradati od toga, pored velikih industrijski razvijenih zemalja za koje je nafta osnova njihove proizvodnje“, rekao je Musa za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, ako se rat produži, mogli bismo već od ponedeljka da budemo svedoci globalnog rasta cena nafte od najmanje 15 dolara po barelu, sa trendom rasta, zajedno sa rastom cena gasa.
Profesor smatra da, ako Ormuski moreuz bude potpuno zatvoren, to će dovesti do povećanja troškova pomorskog transporta i troškova osiguranja.
„Ako su ovi događaji, u kojima su na udaru arapske prestonice i Izrael, tek početak, onda u slučaju da situacija dalje eskalira, mogli bismo se suočiti sa pravim naftnim šokom – cene bi mogle da skoče iznad 100 dolara u roku od nedelju dana“, ocenio je stručnjak.
On je takođe naveo da će „sposobnost obuzdavanja globalne krize vezane za energetsku bezbednost, koja predstavlja osnovu za stabilnost sveta zbog zavisnosti zemalja od nafte regiona, zavisiti i od vremenskih i od geografskih faktora“.
„Ali ako rat potraje duže od tri nedelje i zalihe nafte se smanje za 25 odsto, mogli bismo ući u fazu stagflacije, jer će visoke cene energenata sprečiti mnoge industrije da nastave sa radom, a da ne pominjemo uticaj na berze i akcije, volatilnost tržišta, kao i cene zlata i drugih metala“, zaključio je Musa.
Bićemo svedoci turbulentnosti na tržištima
Stručnjak za međunarodnu ekonomiju i globalna tržišta iz Bejruta, Džo Jarak, smatra da ćemo, ukoliko rat potraje, biti svedoci turbulencije na tržištima.
„Videćemo turbulencije na tržištima narednih nedelja, a ako dođe do dugotrajnog rata ili rata iscrpljivanja, koji će se verovatno samo širiti, neizbežno će doći do pritiska na lance snabdevanja, jer mnogi globalni izvozni lanci prolaze kroz Ormuski moreuz i Suecki kanal, i u tom slučaju dodatni troškovi će biti prebačeni na potrošača“, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, Ormuski moreuz je od ogromnog ekonomskog značaja, posebno za globalni energetski sektor. Kroz njega prolazi oko 20 odsto globalnih zaliha nafte, uključujući naftu iz Saveta za saradnju zemalja Zaliva.
„Osim toga, to je tranzitni koridor za katarski gas, koji pokriva četvrtinu globalne potrošnje. Koliko će porasti cene nafte biće direktno povezan, pre svega, sa trajanjem i obimom rata. Verujem da će cena ‘crnog zlata’ porasti za oko 17 procenata u najskorije vreme“, istakao je Jarak.
Prema njegovom mišljenju, zlato će najverovatnije takođe oboriti svoje rekordne pokazatelje, a cena će uskoro verovatno preći 5.600 dolara po unci.
„U uslovima nestabilnosti, volatilnosti i geopolitičkih promena, ojačaće svoju poziciju kao sigurna imovina. Nema sumnje da će rasti i cene drugih metala – srebra, platine i paladijuma“, ocenio je on.
Istovremeno, za američku ekonomiju, „šteta za sada deluje indirektno, budući da se ratovi vode van Sjedinjenih Američkih Država, a njihova ekonomija je diverzifikovana. Međutim, ako rat potraje, to će uticati i na Amerikance, budući da je energetski sektor ključan za ovo pitanje“, zaključio je on.
Sjedinjene Američke Države i Izrael u subotu su pokrenuli niz napada na ciljeve na teritoriji Irana, uključujući i na Teheran. U napadu je bilo civilnih žrtava. Iran je nakon toga pokrenuo uzvratne raketne napade na izraelsku teritoriju, kao i na američke vojne objekte na Bliskom istoku.
Pogledajte i: