Na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, koja je ove godine održana između 13. i 15. februara, Sjedinjene države imale su, praktično, dve delegacije – onu zvaničnu, predvođenu državnim sekretarom Markom Rubiom i drugu, nezvaničnu, sačinjenu od pripadnika Demokratske stranke.
Pored bivše prve dame i državnog sekretara Hilari Klinton, u Minhenu se „sa mladine strane“ našao i guverner Kalifornije Gevin Njusom, jedan od pretendenata na predsedničku kandidaturu na sledećim predsedničkim izborima u SAD. Njusom je bio u pratnji senatora Krisa Kunsa, Rubena Galjega i Marka Kelija, ali i demokratske političke zvezde Aleksandrije Okasio Kortez.
Njusom se posebno istakao hrabreći svoje evropske saveznike rečima da će Trampova vladavina kratko trajati, a da će se on ili već neko koga Demokratska stranka izabere, uskoro vratiti u Belu kuću i nastaviti tamo gde je stao Džozef Bajden. Pored toga, Njusom se sreo i sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, kao i sa vođom mađarske opozicije Peterom Mađarom.
Poziv na uzbunu u Americi
Veliko prisustvo demokrata na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dokaz je da se sedište globalističkog liberalizma, posle Trampovog povratka u Belu kuću izmestilo iz Amerike u Evropsku uniju, objašnjava novinar i kolumnista Nebojša Malić.
„Činjenica da demokrate rade sa njima kako bi se vratile na vlast, trebalo bi da bude poziv na uzbunu nekim u Americi“, kaže naš sagovornik i podseća na Loganov zakon sa početka pretprošlog veka, kojim se zabranjuje privatnim građanima da vode državnu politiku.
Taj zakon je bio izgovor da se general Majkl Flin ukloni iz Bele kuće početkom Trampovog prvog mandata.
„Sada demokrate krše taj zakon, baveći se na svoju ruku međunarodnom diplomatijom i potkopavajući pozicije američke vlade“, ističe Malić.
Cilj – blokirati Trampovu diplomatiju
Utisak je da masovnim prisustvom u Minhenu, demokrate pokušavaju da nadomeste nedostatke na domaćem terenu tako što će blokirati Trampovu diplomatiju i poručuju da bi Evropljani trebalo da strpe još nekoliko godina dok ne preuzmu vlast.
„Ne znam koliko će to da urodi plodom, jer američka politika je dosta neizvesna stvar, ali to sasvim jasno pokazuje njihove namere. Znači da uopšte nisu preispitali svoju vouk ideologiju, nego da hoće da idu još jače s njom i da ih ništa drugo ne interesuje osim vlasti“, smatra Malić.
Gevin Njusom pozicionira se kao mogući predsednički kandidat, iako je do izbora predsedničkog kandidata još daleko i što unutar Demokratske stranke guverner Kalifornije ima oštru konkurenciju, dodaje Malić i napominje da Njusom u svojoj biografiji ima dosta prljavog političkog prtljaga, tako da u normalnim okolnostima ne bi mogao da slovi za predsedničkog kandidata.
„Ne iznenađuje me da misle da on može da prođe, ali to što on radi direktno protiv svoje vlasti, to je teritorija po kojoj bi se Amerikanci ranije bojali da hodaju, a sad izgleda da se demokrate više ničega ne stide i ni od čega ne prezaju“, objašnjava on.
Nema više Amerikanaca, nego samo vouk ili MAGA
Ideja velikog prisustva demokrata u Minhenu je da se, kako Malić kaže, pošalje poruka partnerima u zločinu da projekat liberalnog globalizma u Americi još nije umro, da će se vratiti na vlast i da će tada evropski globalistički prvaci opet imati američku podršku. Zauzvrat, američke demokrate traže pomoć u uklanjanju Trampa.
„Bukvalno su izašli na videlo celog sveta i rekli ’da, mi smo saveznici u borbi protiv američke vlade, a onda i protiv celog sveta’. Oni stalno potenciraju savezništva na osnovu ’vrednosti’. A Marko Rubio je u samom govoru u Minhenu lepo rekao, ’te su vrednosti takve i takve, nemojte se boriti protiv njih’. I vrlo jasno je artikulisao, ko zameni svoje stanovništvo, nije više ista zemlja, ljudi se ne bore za ekonomske zone i apstrakcije, nego za nacije i narod i tako dalje“, napominje Malić.
U Americi postoji izreka da politika prestaje na obali mora. To znači da kada se izađe iz Amerike, svi postaju Amerikanci. To više nije slučaj i sada je važnije da li je neko Vouk ili MAGA.
Mađarska – prvi važan ispit
S obzirom da se Njusom sreo i sa vođom mađarske opozicije Peterom Mađarom, prvi veliki test toga koliko je politika američkih demokrata uspešna biće parlamentarni izbori u Mađarskoj u aprilu. Briselske strukture već podržavaju Mađara protiv Orbana, gledajući na mađarske izbore kao na veliki ispit dominacije liberalnog globalizma.
Mađarska je trn u oku globalista jer Orban ne samo da ugrožava njihov projekat globalističke i centralizovane Evrope blokiranjem pomoći za Ukrajinu, već pruža otpor i u drugim segmentima globalističke agende kao što su uvoz migranata i LGBT agenda. Zato je, prema Malićevim rečima, prioritet EU da skine mađarskog premijera sa vlasti razumljiv. A prioritet EU globalista, s obzirom da je centar globalizma sada u Briselu, postaje i prioritet američkih globalista.
Na taj način mađarska je postala poprište političkog građanskog rata koji se vodi kako u SAD, tako i u EU.
„Mislim da dosta toga zavisi od izbora u Mađarskoj. Ako na njima pobedi Tisa i Petar Mađar, onda će globalisti to da smatraju dokazom da je njihova pobeda neizbežna. A ako pobedi Orban, onda će to da smatraju dokazom da moraju još više da rade da njihova pobeda postane neizbežna“, kategoričan je Malić.
Cenzurisati medije pred američke izbore
S obzirom da američki glasači obraćaju malo pažnje na spoljnu politiku, demokratsko prisustvo u Minhenu ne bi trebalo da se odrazi na kampanju za američke međuizbore i predsedničku kampanju.
Cilj demokrata u Minhenu bio je, smatra Malić, da se napravi „neka vrsta koordinacije sa Briselom“ kako bi se uz pomoć cenzure stavili klipovi u točkove MAGA pokreta i da se time poremeti odnos snaga pred predsedničke izbore.
Od kada je Tramp prvi put ušao u Belu kuću, demokrate su bile opsednute kontrolom medija i prioritet im je bio uspostavljanje kontrole i cenzure nad društvenim mrežama i ostalim medijima koji nisu bili pod njihovom kontrolom. Sada, EU sa svojim zakonima o ograničenju medija i kaznama za neke američke IT kompanije postaje udarna pesnica cenzorskog aparata, smatra naš sagovornik.
Istupi Njusoma, Klintonove i drugih demokrata u Minhenu bili su, prema Malićevom mišljenju samo paravan, dok su se iza scene sa briselskim birokratama dogovarali o pritiscima na medijske i IT kompanije. U glavama demokrata sve je do oblikovanja infoprostora, kako bi glasači bili programirani infromacijama koje im oni pružaju, zaključuje Malić.