Dok traju pregovori o ukrajinskoj krizi, a američki predsednik povlači do sada nezamislive poteze u Južnoj Americi, preti Danskoj i Iranu, nekoliko NATO dipolomata navelo je za list „Politiko" da Sjedinjene Države „vrše pritisak" na Alijansu da ograniči svoje međunarodne aktivnosti, uključujući smanjenje snaga KFOR-a u AP KiM. U senci pritisaka i mogućeg povlačenja KFOR-a, postavlja se dilema – da li Srbija u novom rasporedu snaga može da pronađe prostor za svoje interese.
Ključno pitanje je — zbog čega su SAD stale iza projekta nezavisnog Kosova
Kako bi došli do odgovora na ta pitanja, kaže naš sagovornik, i država i naučni istraživači treba vrlo precizno da odgonetnu zbog čega su Sjednjene Države stale iza projekta nezavisnog Kosova, tj. projekta „velike Albanije“.
„Mogu da razumem zašto Austorugarska ili Nemačka stoje iza toga - zato što postoji anamneza, istorija predrasuda i neprijateljskog odnosa prema srpskom faktoru na Balkanu. Podsetiću i na englesku politiku u momentima kada je izuzetno neprijateljska s Rusijom, pa želi da zaustavi ruski uticaj na Balkanu, to mogu da razumem ali Sjedinjenim Državama situacija na Balkanu, u toj njihovoj velikoj kalkulaciji svakako ne može da znači mnogo, a nama znači sve“, izjavio je Spasojević u emisiji Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Sjedinjene Države, dodaje on, imaju baze u Turskoj i Grčkoj, imaju i najveću pomorsku bazu na ostrovu Krit a Spasojević ne vidi zašto im je straški važno da imaju svoju bazu i u za njih zapećku, Kosovu i Metohiji koje je za nas s druge strane izuzetno važno.
„Kosovo i Metohija jedino može da im bude važno sutra za neko cenkanje ili trgovinu tako da verujem da u perspektivi moraju da odu pre ili kasnije kao i svako drugo carstvo s ovih prostora, a bila su razna – Rimsko, Osmansko, Austrougarsko… Mi smo na kraju ostali i pobedili, a oni su propali i otišli”, naglasio je naš sagovornik.
Trgovina SAD i Turske oko tzv. Kosova uveliko u toku
Ono što unosi nemir na ovom području jeste pitanje šta će se zapravo dogoditi ako se međunarodne snage pod pritiskom SAD povuku sa KiM i da li će taj prostor prepustiti savezniku koji ima viševekovne pretenzije. Bivši ambasador u Ankari i Atini smatra da je trgovina SAD i Turske oko tzv. Kosova uveliko u toku.
„Turska podržava nezavisno Kosovo iz petnih žila. Imao sam priliku sticajem okolnosti da budem na sastanku tadašnjeg premijera Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Abdulaha Gula sa nekadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem. To je bilo pred kraj 2007. godine, nekoliko meseci uoči jednostrano proglašane nezavisnosti, kada su nam obećali da sigurno godinu dana neće priznati Kosovo, da će situaciju veoma pažljivo da razmatriju. Priznali su ga prvi ili drugi dan, bili su jedna od prvih zemalja koja je to učinila, nakon Avganistana“, naglasio je Spasojević.
Indikativno što je Turčin na čelu Kfora
Ovaj današnji svet u kojem živimo, multipolarni, jeste svet koji strukturno podržava da sile srednjeg dometa, kakva je Turska, jačaju i da postaju samostalnije od dojučerašnjih mentora i tutora, u turskom slučaju to su bile SAD, a da slabi kohezija njihovih saveza. Naš sagovornik kaže da nema dilemu šta Turci misle o nama i o vitalnim interesima naše nacije i u Bosni i Hercegovini, i na Kosovu i Metohiji.
„Nama su interesi direktno suprostavljeni, jer Turska dronovima naoružava tzv. Kosovo. Malo govorimo i o činjenici da Turska već neko vremena na KiM ima komandanta Kfora. Vrlo je indikativno da se turski komadant vratio na Kosovo prvi put posle 1912. godine, kada smo ih oterali u Balkanskom ratu. I tu, naravno, Turska ne može nikako da nam bude saveznik, nama su saveznici u Grčkoj, Rumuniji, Crnoj Gori. To je savez koji je te 1912. isterao Osmansko carstvo sa Balkana,“ rekao je on.
Turska je, ocenjuje ovaj diplomata, Americi važnija od svih nas zajedno, uključujući i Rumuniju i Grčku koje su članice NATO i učiniće sve da ih sačuva, a Turska i Erdogan to vrlo vešto koriste, jer je ona revizionistička zemlja koja mora da ima podršku neke velike sile.
Turska kao novo energetsko čvorište
Na pitanje koliko je realno da Turska postane energetsko čvorište između Rusije, Bliskog istoka i Evropske unije, s obzirom na sve što se dešava, naš sagovornik kaže da je to realno zato što su Evropljani učinili Tursku važnijom nego što jeste. Turska se geografski nalazi između gotovo tri kontinenta i da sada po svaku cenu pokušava da zbog toga što je čvorište i puteva prirodnog tečnog gasa zagospodari na što više teritorije. Evropljani su tako, pokušavajući da potisnu Rusiju praktično dali zamah Turskoj.
„Zaista zvuči neverovatno da sada Evropska unija poziva Tursku u nekakav evropski koncept da štiti teritorijalni integritet Ukrajine, a pritom Turska vojska okupira 40% teritorije države koja je punopravna članica Evropske unije, odnosno Kipra. Evropska unija na to ne kaže ništa, ne postoje nikakve sankcije protiv Turske, štaviše, njoj je sada obnovljena kandidatura da postane članica Evropske unije. Dakle, EU potpuno gubi moralni kompas, ona je već izgubljena strateški, ne zna gde udara, pošto to nikad nije ni znala, jer postoje ti divergentni unutrašnji interesi samo je pitanje kada će da izbiju na videlo”, rekao je naš sagovornik.
S obzirom na činjenicu da je Redžep Tajip Erdogan veoma dugo na čelu Turske, zemlje od 100 miliona stanovnika, koja ima i dobru geografsku poziciju i velike ambicije, važno je znati da se ništa ne bi promenilo u njigovoj politici da se promeni predsednik, jer je to ipak zemlja koja je nekad bila velika sila.
„Ona sada to nije, ali jeste nesumnjivo regionalna sila, i politika prema nama bi bila ista, zato što to diktiraju svetski uslovi. Svi koji misle da od lidera u velikim i važnim zemljama zavisi i njena politika grdno se varaju. U svim tradicionalnim silama kao što su Rusija, SAD, Kina i Turska vide se nijanse samo u stilu ali strateški pravac se ne menja”, objasnio je on.
Srbija podržava Grčku kao i ona nas
Imajući u vidu međusobne tenzije Turske i Grčke, bivši ambasador u tim zemljama na pitanje kako Srbija može da balansira odnos sa njima kaže da je, pre svega, nama Grčka prijateljska zemlja koja nije priznala nezavisnost tzv. Kosova.
„Iako je bila 90-ih godina potpuno lojalna Americi, čak je i Micotakis, otac sladešnjeg premijera, jedino gde nije poslušao Amerikanice, bila politika na Balkanu, podržavao je Srbiju sve vreme zato što je znao da ne može da podrži prijatelje Turske koji su ratovali protiv nas. Tako bi jačao svog arhineprijatelja. Grčka je prijateljska zemlja i nemam dilemu da uvek moramo da ih decidno podržimo pa i u odnosu sa Turskom, kao što su i oni nas podržavali kad smo se mi sukobljavali sa mnogo većim silama nego što je Turska,“ izjavio je on.
Grci su bili i ostali na našoj strani, tako da tu ne treba da imamo dilemu, kaže Spasojević i naglašava da ne možemo da budemo neutralni jer je tu u pitanju i naš teritorijalni integritet i suverenitet što su dve najveće vrednosti.
„Drugo, ne treba da budete Makijaveli, pa da znate da se protiv neutralnog na kraju okrenu i jedni i drugi. Moramo da se opredelimo oko stvari koje su nama važne. Kada oni razgovaraju o Arktiku i o Grenlandu, to nas ne interesuje, ali kada u pitanju KiM, Balkan, Republika Srpska, mi smo uz onoga ko je uz nas i ko štiti naš interes. Znamo ko su nam prijatelji, i još važnije ko su nam saveznici”, zaključio je Dušan Spasojević.
Pogledajte i: