Mnogo pre nego što se tumor može videti na snimku, biološki temelji raka možda su već postavljeni. Prema rečima Ahmeda Elbedivija, višeg predavača biologije raka i kliničke biohemije na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji, i Nadin Vehide, višeg predavača genetike i molekularne biologije na istom univerzitetu, naučnici već razvijaju strategiju koja ima za cilj da interveniše decenijama pre nego što to dozvoljavaju konvencionalni pristupi lečenju raka.
Umesto da čekaju da se pojave simptomi, naučnici razvijaju pristup nazvan „presretanje raka“. Ovaj pristup se fokusira na zaustavljanje fundamentalnih bioloških promena koje na kraju dovode do ove maligne bolesti. Suptilne genetske promene se postepeno akumuliraju u ćelijama, ponekad formirajući male klastere koji se nazivaju klonovi. Posebno su detaljno proučavane u krvi, gde njihovo prisustvo može ukazivati na povećan rizik od bolesti poput leukemije. Na širenje ovih klonova utiču starenje, inflamatorne reakcije, nasledni faktori i uticaji okoline.
Elbedivi i Vehida ističu šesnaestogodišnju studiju, objavljenu u časopisu „Blad“ krajem leta 2025. godine, koja je obuhvatila oko 7.000 žena, a pokazala je da određene mutacije ubrzavaju rast klonova, dok druge povećavaju osetljivost ćelija na upalu. Praćenje takvih obrazaca moglo bi pomoći u identifikaciji pojedinaca koji su skloniji razvoju raka kasnije u životu.
Rak se ne razvija odjednom
Dugoročne genetske studije klonskog rasta u krvi potvrđuju da je razvoj raka višestepeni proces koji se može pratiti godinama pre nego što se tumor pojavi. Rani znaci upozorenja, uključujući prekancerozne promene poput mladeža ili polipa, mogu postati mete intervencije mnogo pre nego što se razvije invazivna bolest.
Testovi za rano otkrivanje više vrsta raka (MCED) analiziraju cirkulišuću tumorsku DNK koju abnormalne ćelije oslobađaju u krvotok. Njihov cilj je da identifikuju bolest pre nego što postane vidljiva na rendgenu.
Razlika u stopama preživljavanja jasno pokazuje koliko je rana dijagnoza ključna, jer ako se rak debelog creva otkrije u prvoj fazi, 92 odsto pacijenata je živo pet godina nakon dijagnoze, dok u četvrtoj fazi ovaj procenat pada na 18 odsto preživelih. Međutim, MCED testovi mogu propustiti neke slučajeve i zahtevaju dodatne potvrdne testove nakon pozitivnog rezultata.
Novi mogući put u prevenciji raka
Elbedivi i Vehida u članku za "Konverzejšn" napominju da primena modela procene rizika sličnog onom koji se koristi u kardiologiji predstavlja posebne izazove. Progresija raka je manje predvidljiva, a neke rane promene nikada ne napreduju. Prekomerna dijagnoza, anksioznost, nepotrebne biopsije i nejednak pristup, posebno ako testovi ostanu skupi, predstavljaju ozbiljne etičke i praktične izazove za primenu ranog otkrivanja raka.
Regulatorna tela u Sjedinjenim Državama procenjuju standarde pouzdanosti i protokole praćenja za MCED testove. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Nacionalni plan za borbu protiv raka, objavljen 4. februara 2026. godine, zahteva dodatnih 9,5 miliona dijagnostičkih testova godišnje u zdravstvenom sistemu Velike Britanije do marta 2029. godine, kao i kontinuirano testiranje ctDNK biomarkera kod raka pluća i dojke, sa mogućim proširenjem na druge vrste raka ako se pokaže isplativim, pišu Elbedivi i Vehida.
Prevencija raka mogla bi da pređe sa reaktivnog na proaktivni pristup, ali pažljiva primena dokaza i etička zaštita pacijenata biće ključni za dalji razvoj metoda za presretanje raka.
Pogledajte i: