Šumanova rezonanca, prirodna elektromagnetna frekvencija stvara talase u prostoru između Zemljine površine i jonosfere — sloja iznad Zemlje u kome sunčeva svetlost naelektriše čestice i omogućava radio-signalima da putuju na velike udaljenosti, navodi NASA.
Nastala i održavana udarima munja širom sveta, ovaj „ritam planete“ obično oscilira na 7,83 ciklusa u sekundi, mereno u hercima, prenosi Njujork post.
Međutim, aplikacija za praćenje svemirskog vremena MeteoAgent zabeležila je porast ovog pulsa tokom februara, što bi, kako tvrde, potencijalno moglo da izazove probleme.
Zabrinutost se zasniva na pretpostavci da ovaj Zemljin ritam može da utiče na moždane talase povezane sa spavanjem i koncentracijom, pa bi nagle promene teoretski mogle da naruše neuronsku ravnotežu.
Pojedinačna svedočenja povezuju ove poremećaje sa raznim simptomima, uključujući glavobolje, vrtoglavicu, „maglu u glavi“, zujanje u ušima, promene raspoloženja i poremećen san.
Tokom sna ili faze opuštanja koja mu prethodi, mozak stvara „teta“ talase, koji se kreću između četiri i osam ciklusa u sekundi — u skladu sa Šumanovom rezonancom.
Zbog toga bi svaka promena u ritmu mogla da poremeti cirkadijalni ritam.
Naučnici ove poremećaje prate pomoću skale od nula do devet — gde nula označava mirne uslove, a devet jaku geomagnetnu oluju koja može da utiče na satelite, elektromreže i radio-signale.
Navodno su tokom ovog meseca četiri dana vrednosti prelazile 5.0, što znači da su osetljivi ljudi možda mogli da osete efekte ovih talasa.
Ipak, naučnici još uvek nisu utvrdili konačan dokaz da ovaj fenomen zaista ima takav uticaj na ljudski organizam.
Jedna studija iz Japana ispitivala je da li Šumanova rezonanca utiče na krvni pritisak i sugerisala da bi niskofrekventne elektromagnetne varijacije mogle imati određenu ulogu.
Međutim, istraživači su zaključili da su verovatno i drugi faktori iz okruženja uticali i da ne postoji dokaz da smo izloženi „geomagnetnoj muzici“ koja remeti organizam.
Pogledajte i: