Ovako profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić komentariše magloviti i neodređeni odgovor koji je iz Evropske unije stigao na pitanje vezano za status srpskih institucija na Kosovu i Metohiji.
Portparol EU je naveo kako se „premijer Kosova obavezao da će se pozabaviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura koje podržava Srbija, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine“. Srpski predstavnici sa Kosova i Metohije istakli su da bi jednostrani potezi protiv srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija predstavljali administrativno etničko čišćenje srpskog naroda.
Čelić napominje da je ključna reč ovde „konsultacija“.
Taj izraz „u konsultacijama“ znači, bojim se, da će Kurti imati gotovo odrešene ruke da ova pitanja rešava. Konsultacije ne znače dogovor – to je prva stvar. Druga stvar je ta što u izjavi iz Brisela nigde ne vidim ulogu Srbije, odnosno Beograda. Dakle, ovde nije reč o tome da se to pitanje rešava sporazumom između Beograda i Prištine, već zapravo u konsultacijama sa lokalnim Srbima, Evropskom unijom i posrednikom u pregovorima. Ostaje, najblaže rečeno, nejasno čitavo to pitanje i, nažalost, zabrinjavajuća je upravo ta neodređenost, rekao je Čelić za Sputnjik.
Ako se sprovedu mere koje Kurti najavljuje, biće kasno za bilo kakve pregovore, tvrdi Čelić.
© REUTERS Florion Goga
Šta podrazumevaju „konsultacije“?
Konsultacije sa lokalnim Srbima, kaže naš sagovornik, verovatno podrazumevaju konsultacije sa političkim predstavnicima lokalnih Srba koji, naravno, nemaju mandat da raspolažu osnivačkim pravima nad ustanovama u oblasti zdravstva i obrazovanja koje rade u sistemu Srbije. Osnivačka prava nad tim ustanovama, ističe Čelić, ima samo Republika Srbija.
Partner, odnosno nezaobilazna strana u ovom procesu, mora biti Republika Srbija kao imalac osnivačkih prava nad tim ustanovama. Sve drugo bi, po mom mišljenju, predstavljalo nasilje i moglo bi da ima teške posledice ukoliko bi se breme odgovornosti svalilo na lokalne Srbe i njihove političke predstavnike. Odgovornost za vršenje osnivačkih prava i za eventualna statusna pitanja svih institucija u oblasti obrazovanja i zdravstva jeste na Republici Srbiji i ona mora biti uključena u ovaj proces.
Profesor Čelić kaže da od Republike Srbije očekuje da pokuša da razjasni stav EU po ovom pitanju, ali i da održi status kvo, sve do eventualnih daljih promena. Ako se to ne učini, upozorava on, Kurti će nastaviti da sprovodi bočne udare na obrazovanje i zdravstvo, a uvešće i najavljenu primenu takozvanog zakona o strancima.
„Dijalog“ sa Kurtijem
Minimum zahteva pomenutih konsultacija morao bi biti očuvanje statusa kvo do postizanja dogovora, ističe naš sagovornik. To bi podrazumevalo nemenjanje načina funkcionisanja zdravstva i obrazovanja dok se, eventualno, ne postigne nekakav zajednički dogovor.
Ovo čemu svedočimo nekoliko godina unazad jeste Kurtijevo nasilje i ono se vrši ukidanjem platnog prometa, ukidanjem dinara, zabranom prometa srpskih knjiga, najavom primene zakona o strancima, zabranom uvoza lekova, onemogućavanjem registracije službenih automobila u zdravstvu, odnosno ambulantnih vozila i tako dalje. Sve te mere su znatno otežale rad i zdravstvenih i obrazovnih sistema koji su, uprkos svemu, nekako uspli da prežive. Ipak, sa najavom narednih mera, bojim se da će posle toga biti kasno za pregovore.
Za pregovore će biti kasno ukoliko Kurtijeve mere, a pre svega primena zakona o strancima, postanu operativne 15. marta. U tom slučaju rad srpskih institucija biće potpuno onemogućen, a Srbi će se staviti pred svršen čin i nametnuto stanje na terenu. Kada se jednom nametne takvo stanje, pregovori i konsultacije su izlišni, zaključuje Čelić.
Pogledajte i: