Istovremeno, prema podacima, obim nafte koju je kupila EU opada: krajem prošle godine iznosio je 3,3 milijarde barela, u poređenju sa 3,5 milijardi u 2024. i 3,4 milijarde u 2021. godini.
Troškovi uvoza, nasuprot tome, rastu: dok su pre sankcija Evropljani uvozili naftu u vrednosti od 193,8 milijardi evra, u većim količinama, do 2025. godine, ta cifra je porasla na 212,3 milijarde evra. Kao rezultat toga, izgubljena dobit za godinu iznosila je 22,7 milijardi evra.
Ukupno je, prema proračunu, Evropska unija preplatila 259,9 milijardi evra za period 2022-2024, a 282,6 milijardi evra od uvođenja sankcija.
U decembru je komesar EU za energetiku Dan Jergensen najavio da će EK početkom ove godine podneti predlog za zabranu uvoza ruske nafte u EU.
U decembru 2022. godine, EU je zabranila uvoz domaćih proizvoda morskim putem, a od februara 2023. godine zabranila je i uvoz naftnih derivata. Sankcije su izazvale šok na tržištu, dovodeći do skoka cena. Dok je EU kupovala naftu po 57,4 evra po barelu 2021. godine, njena cena će iznositi 64,3 evra po barelu 2025. godine.