Kako je diplomata podsetio, predsednik Rusije Vladimir Putin je u martu 2025. godine predložio uvođenje spoljne uprave u Ukrajini radi organizovanja izbora u toj zemlji. Prema rečima Galuzina, slični presedani postojali su u okviru mirovnih misija UN, a Moskva je spremna da sa SAD, evropskim i drugim državama razgovara o mogućnosti uvođenja privremene spoljne uprave u Kijevu.
On je naveo da bi takva mera mogla da omogući održavanje demokratskih izbora i formiranje funkcionalne vlasti sa kojom bi bilo moguće potpisati mirovni sporazum.
Galuzin je dodao da jedinstven mehanizam za uspostavljanje privremenih administracija formalno nije propisan u sistemu UN, kao i da prenos upravljačkih ovlašćenja obično podrazumeva više faza i ispunjavanje određenih uslova. Prvi korak, kako je naveo, bilo bi postizanje dogovora strana u sukobu o prenosu nadležnosti na Ujedinjene nacije.
Prema njegovim rečima, ideja uvođenja spoljne uprave nad Ukrajinom u poslednje vreme se u javnosti gotovo i ne pominje.
Napad na Putinovu rezidenciju promenio tok pregovora
Moskva je pooštrila svoju poziciju u pregovorima nakon napada Kijeva na rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina, a taj stav je saopšten učesnicima razgovora u Abu Dabiju, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.
Prema njegovim rečima, izmene u pregovaračkoj poziciji postoje, ali detalji neće biti javno izneti.
„Mogu samo da potvrdim da je došlo do promena. Ne bih da iznosim nijanse u javnost, ali je naša pooštrena pozicija predstavljena učesnicima sastanka radne grupe za bezbednosna pitanja u formatu Rusija–SAD–Ukrajina, održanog 4. i 5. februara u Abu Dabiju“, naveo je Galuzin.
On je podsetio da je u noći između 28. i 29. decembra 2025. godine izveden napad bespilotnim letelicama dugog dometa na državnu rezidenciju predsednika Rusije u Novgorodskoj oblasti. Napad je odbijen, dok su mnoge države osudile taj incident. Ruska vojska je predala američkoj strani kontroler letačkog zadatka sa jednog od oborenih dronova.
„Odgovarajući zaključci su doneti, uključujući i od strane onih koji finansijski podržavaju kijevske vlasti“, rekao je zamenik ministra.
Galuzin je takođe naveo da su se učesnici trilateralnih razgovora u formatu Rusija–SAD–Ukrajina dogovorili da pregovore vode „u režimu tišine“, bez curenja informacija u javnost. Prema njegovim rečima, Kijev se, pod pritiskom američke strane i usled situacije na bojnom polju, ponovo vratio za pregovarački sto.