Prelomni trenutak: Srbi i Hrvati vraćaju uzurpatora Šmita na – „fabrička podešavanja“

Odnosno, namera je da se BiH uspostavi kao ustavna, zakonska i istitucionalno uređena država, objašnjava Šolaja.

„Ono što je Ustavnopravna komisija predložila Predstavničkom domu je nešto što je u suštini normalno, a to je da samo parlament može da donosi zakone, a ne nekakav pojedinac, bez obzira na njegovu poziciju pa i na neka data ovlašćenja. Po Ustavu BiH, samo je parlament zakonodavac. Prema tome, to na neki način može da se zove razvlašćivanjem, ali pre bih rekao da je Kristijan Šmit uzrpirao demokratska prava koja se tiču ljudskih sloboda i demokratije tako što je svojom voljom menjao krivični zakon što nijedan visoki predstavnik pre njega nije radio. Dakle, otišao je u suštini predaleko.“

Međutim, postavlja se i drugo pitanje koje možda nije navedeno, a to je činjenica da Ustavni sud BiH nikad nije raspravljao o odlukama koje su donosili visoki predstavnici jer mu je diskretno skrenuta pažnja da se s tim ne bavi, nego ih je prihvatao zdravo za gotovo, dodaje Šolaja.

Odluka Ustavnopravne komisije se poklapa sa Dodikovom najavom da će Republika Srpska zakonski vratiti ovlašćenja koja su joj visoki predstavnici ukidali, smatra Šolaja i napominje da Milorad Dodik nije rekao ništa nelogično, niti je Ustavnopravna komisija uradila nešto nelogično.

„Sve je, u stvari, u skladu sa principima, sa zakonom, sa Ustavom i to je sve ono što bi trebalo biti. Prema tome, činjenica da se možda Amerika putem svog ambasadora, a da li je to radio po instrukcijama ili nekim svojim ličnim politikama, previše mešala i upravo zbog toga je došlo i do nametanja te odredbe u krivičnom zakoniku BiH i kasnijih suđenja Dodiku. Dakle, Amerika se previše mešala ranije a sada je to jednostavno, što bi se reklo, vraćanje na početni nivo, na stvari kako bi one trebalo da izgledaju u svakoj demokratskoj i na zakonu i Ustavu zasnovanoj državi. Prema tome, tu ništa nema nelogično.“

Republika Srpska prihvata da funkcioniše po izvornom Dejtonu kao što je bilo prvih godina posle potpisivanja sporazuma, da bi kasnije došla iskrivljavanja koja su suštinski izmenila i ustavne prilike, i ustavnost u BiH i pitanje zakonitosti, dodaje Šolaja.

Saradnja srpskih i hrvatskih poslanika u Ustavnopravnoj komisiji, prema Šolaji je značajna pošto i jedni i drugi imaju interes da se stvari vrate na onaj nivo koji je dogovoren 1995. godine u Dejtonu.

„Ne mislim da je to sada neki poseban odnos ili poseban pakt o kojem se govori. Ovde je problem što Bošnjaci insistiraju na zadržavanju svakog mogućeg institucionalnog oblika međunarodnog prisutstva zbog toga što računaju da će tim ostvarti svoje ciljeve koje bi ih vodili ka centralizaciji BiH i daljoj unitarizaciji. Dakle, u tom je problem. Nije problem u tome što Srbi i Hrvati sarađuju, jer jednim i drugim odgovaraju upravo one osnovne stvari kako su zamišljene prilikom nastanka ovakve BiH. Moramo znati da se možda malo i previše posmatra BiH kao celina jer je činjenica da u Članu jedan Ustava BiH piše da je to potpuno novi politički sistem i apsolutno različit i od onoga koji je bio i pre 1995. i pre 1990. godine“.

Međutim, neko je želeo da zadrži potpunu kontrolu i upravljanje nad BiH i otuda i dolazi saradnja Srba i Hrvata koji žele više da naglase svoju nacionalnu i narodnu suverenost, i nacionalnu konstitutivnost, zaključio je Šolaja.

Izmene Krivičnog zakona BiH nametnute od Kristijana Šmita koji je mimo procedura imenovanja uzurpirao poziciju visokog predstavnika u BiH, nisu ustavne, zaključila je glasovima srpskih i hrvatskih poslanika Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma BiH.

Komisija je odlučivala po zahtevu krnjeg Ustavnog suda BiH, pred kojim je apelacija poslanika Narodne skupštine Republike Srpske o oceni ustavnosti nametnutih izmena Krivičnog zakona. Komisija je jasno poručila da Šmit nema ustavnu nadležnost da donosi ili nameće zakone.