Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i grožđa, ali i drugih plodova.
Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu čuvao je guske, a prema predanju mogao je da isceljuje i ljude i stoku, ali i "izgoni zle duhove".
Predanje kaže da je izlečio ćerku rimskog cara Gordijana. Car je bogato nagradio Trifuna, ali darove koje je dobio razdelio je siromašnima i vratio se čuvanju gusaka.
Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Sveti Trifun je prvo bio mučen, ali je po predanju sva mučenja podneo sa velikom radošću govoreći: "O, kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!"
Zato su ga mučitelji posekli mačem 250. godine, kada je svetac imao samo 18 godina.
Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad.
Odatle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.
Sveti Trifun je omiljen svetac među Srbima.
Kaže se: "Na Trišindan vedro, biće suše" ili: "Pašće kiša ο Triši, biće rodno".
Najviše ga slave vinogradari. Odlazi se danas u vinograde, orezuje i vinom zaliva po koji čokot.
Veruje se da se ovim praznikom završava zima. Počinje period od četiri dana koji se zovu Trivunci.
Zimske zadušnice - najveće i po mnogima najvažnije
Najveće, i po mnogima najvažnije zadušnice su baš današnje, sedmicu uoči Vaskršnjeg posta. Najranije mogu da budu 6. februara, najkasnije 13. marta, što zavisi datuma Vaskrsa.
Izlazi se na groblja, pale sveće i tamjan, dele prilozi za duše umrlih i u spomen na njih, čine dobra dela. Veruje se da zapaljena sveća osvetljava put umrlima do sledećih zimskih zadušnica, a molitva pravednoga mnogo može pomoći dušama pokojnika.
Tamo gde nije moguće izaći na groblje, sveće za pomen pokojnika pale se u crkvi ili kod kuće.
Na groblje se obavezno iznosi žito, vino i sveća. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simvol svetlosti Hristove.
Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta. Uvek su u subotu, pred Mesne poklade.
U ishrani, meso se koristi još danas i sutra, a od ponedeljka počinje Siropusna nedelja, kada upotreba mesa nije dozvoljena, već samo beli mrs. Časni post ove godine počinje 23. februara.
Postoje još Miholjske, Mitrovske i Duhovske ili Trojičine zadušnice.
Valentinovo ili Dan zaljubljenih
Četrnaesti februar u svetu se proslavlja kao Dan zaljubljenih ili Valentinovo. Postoji više legendi o nastanku ovog praznika, ali se zna da potiče još iz vremena starih Rimljana.
Po najčešćoj verziji, nazvan je po svešteniku Valentinu iz trećeg veka nove ere, koji je, uprkos zabrani, tajno venčavao zaljubljene parove.
Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije Drugi.
Veruje se da je pogubljen jer je Klaudije smatrao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i nije želeo da se oni žene dok traju ratovi, dok se biskup Valentin protivio tome i organizovao tajna venčanja za koja je Klaudije saznao. Zbog toga je bačen u tamnicu i smrtno kažnjen 14. februara.
Pogledajte i: