EKSKLUZIVNO Bocan-Harčenko otkriva: Tri razloga zašto Srbija i Rusija nemaju dugoročni gasni ugovor

- Što se tiče konkretnih rokova ugovora, to je, kao i ranije, pre svega stvar pregovarača, Gasproma i Srbijagasa. Poredeći dugoročni i kratkoročni ugovor, došao sam do nekoliko zaključaka. Prvo. Dugoročni ili kratkoročni ugovor nemaju nikakve veze sa samom realizacijom, već veze sa sprovođenjem dogovora postignutih na najvišem nivou o isporukama gasa Srbiji po ceni koja je prihvatljiva za obe strane i, koliko god je moguće, povoljna. A na koji način će to biti realizovano – to je već tehničko pitanje. Da li će ugovor biti kratkoročan i stalno obnavljan u određenim periodima – na tri meseca, kvartalno – ili će biti zaključen na duži rok, to je tehničko pitanje. Ali od svakog tehničkog pitanja može se napraviti velika politika i ono se može tumačiti, i to ne bez sugestija naših protivnika i zlonamernih aktera, uključujući one u EU, kao dokaz da Rusija nastavlja da politizuje saradnju u oblasti energetike. Kao, eto, Rusija vrši pritisak na Srbiju. Pre svega, Srbija je izložena pritiscima isključivo od strane EU, i to vrlo beskompromisnim. Sa strane Rusije nema pritiska. Mi apsolutno ne zahtevamo, za razliku od EU, da Beograd, odnosno predsednik Vučić, odustane od tog famoznog evropskog puta u korist odnosa sa Rusijom, uz poruku da će, eto, tada sve biti dugoročno. Što se tiče trajanja ugovora, u sadašnjoj situaciji koja je u velikoj meri, ako ne potpuno, stvorena pogrešnim odlukama EU u energetskom sektoru, gasno tržište je danas manje stabilno i teže je sagledavati dugoročnu perspektivu. U ovom slučaju kompanije–pregovarači moraju da to uzimaju u obzir.

Drugo, što se tiče Srbije, ministarka energetike je ranije govorila, a sad je u intervjuu rekao i predsednik Vučić da će Srbija, budući da se nalazi na evropskom putu, morati da uzme u obzir te odluke, uključujući verovatno odluku koju ste pomenuli, zato što je u okviru evropske energetske politike prema Rusiji, što podrazumeva potpuni prekid kupovine i isporuka ruskog gasa.

I treći momenat koji takođe komplikuje našu gasnu saradnju jeste što nemamo neposrednog dodira dela transporta do i preko Bugarske. A Bugarska je predani član EU koja se, kako se to kaže, ponekad trudi da trči ispred rude. A ako Bugarska stavi rampu, šta onda? Da sumiram, treba razumeti da je to realnost. Zato je ovde ugovor na kraći rok što omogućava fleksibilnost.

- Svakako da tu postoji potkopavanje naše energetske saradnje praktično sa svim zemljama, i većim. Energetika je često temelj temelja. Isto kao s Nemačkom. Iako je obim srpske ekonomije manji, o Srbiji se mnogo razmišlja. Njena orijentacija ne samo ka EU, već i ka Rusiji iritira Zapad. To je snažan faktor iritacije, jer Srbija, i u tom pogledu Zapad ovde ne greši u proceni, ima ključnu ulogu u određivanju situacije na Balkanu. Od Srbije, od toga s kim sarađuje i na koga je orijentisana, zavise perspektive čitavog regiona. Druga je stvar što se ne uzimaju u obzir stabilnost, istorijska predodređenost i dugoročnost srpske orijentacije ka Rusiji. To postoji i, kako se ovde kaže, prekinuti ili zatvoriti naše veze – nemoguće je. Zapad ipak to pokušava. Srbiji se otvoreno nudi da napravi izbor između EU i Rusije, što je beskompromisno i apsurdno. Kad je reč o energetici, nastoji se da se potkopa upravo ta dugoročna osnova saradnje. Računa se da će, i u uslovima u kojima se Beograd ne pridružuje sankcijama, naši odnosi ipak biti narušeni.

Da, verovatno će biti teže raditi, ali ti odnosi neće biti potkopani. Siguran sam da ćemo nalaziti oblike, uključujući i plodonosnu saradnju u oblasti energetike, kako bismo nastavili da razvijamo naše odnose i kretali se napred.

- Pitanje je krajnje delikatno, i sama tema je umnogome zatvorena, ali je ipak iritantna. Posle bilateralnih kontakata, srpsko rukovodstvo, predsednik Vučić, odmah su doneli odluku neophodnu u tim uslovima. Želim da napomenem da nije bilo direktnih isporuka iz Srbije ukrajinskoj vojsci. Radi se o tome da su, ponekad na osnovu ranije sklopljenih ugovora i sporazuma, srpsko naoružanje i proizvodi odbrambene industrije isporučivani u čitav niz evropskih zemalja koje su onda sve to prebacivale u Ukrajinu, suprotno važećim normama. I čak nisu obaveštavali rukovodstvo u Beogradu. Ali sada su na snazi ispravne, dosta oštre mere i kontrola, koliko razumem, veoma ozbiljna –i specijalna kontrola stručnjaka, i politička kontrola na najvišem nivou. Što se tiče naših odnosa vezanih za tu temu, oni su dosta transparentni. A reći u sadašnjoj situaciji da smo mi to pitanje zatvorili je teško zato što je sada toliko lukavstva od strane onih koji se trude da pomažu ukrajinskoj vojsci, a da se ujedno i ovajde.

- Situacija je krajnje složena i nosi opasnost ne samo od rasta tenzija, već i od kriza. Takvih kriza je već bilo ranije i ne isključujem mogućnost da će se ponoviti. Postizborne jednostrane odluke Centralne izborne komisije u Prištini — što su to u suštini odluke Kurtija — predstavljaju ozbiljan problem. Njegova težnja da, uprkos očiglednim ishodu izbora, ukloni političku snagu koja predstavlja interese apsolutne većine Srba koji žive na Kosovu, a Srpsku listu isključi iz učešća u srpskim pitanjima u AP Kosovo i Metohija, predstavlja apsolutni oblik samovolje. Reakcija EU svodi se na mlake izjave koje verujem u Prištini niko čak ni ne čita. U stvarnosti se nastavlja podsticanje Prištine i podrška Kurtiju. Ako se sve to sagleda u celini, uzmu li se u obzir njegovi raniji pritisci, uvođenje kosovskih snaga na sever, može se zaključiti da je reč o puzajućem etničkom čišćenju. Cilj je da se Srbi koji su ostali potisnu, ne vojnim putem, ali delimično i silom, a pre svega stvaranjem nepodnošljivih uslova za život. Istovremeno se poseban akcenat stavlja na zahteve da Beograd prekine sve veze sa Srbima na KiM uključujući i svaku vrstu podrške.

- Ta struktura se pojavila, između ostalog, kao odgovor na jačanje i efikasnu modernizaciju Oružanih snaga Srbije. Međutim, postavlja se pitanje ka kome će biti usmerena oštrica oružanih snaga tih zemalja, koje se takođe modernizuju? Odgovor je očigledan. To pokazuje celokupna istorija, ne samo novija. Formiranje ove antisrpske strukture regionalnog karaktera od strane pojedinih država, čiji je odnos prema Beogradu i Srbiji svima poznat, posmatram u istom kontekstu sa dešavanjima na Kosovu, sa negativnom situacijom u kojoj se Srbi tamo nalaze - reč je o njihovom potiskivanju i proterivanju.

- Postoji veoma jasan kontekst globalne konfrontacije koja mora da se odrazi na naše odnose. U tim uslovima, kao i u uslovima kad je Srbija usmerena ka EU, činimo sve, a povremeno to nije jednostavno, da sačuvamo ne samo nivo i duh naših odnosa, već i da napredujemo u svim oblastima saradnje. Spektar je širok, uključujući ekonomsku saradnju i energetiku, bez obzira na to što posebno ekonomske oblasti nisu ostale izolovane od uticaja sankcija. Odajemo dužno priznanje rukovodstvu i narodu Srbije koji je uz Rusiju, rukovodstvu Srbije koje oseća rastući i stalni pritisak, ali ipak ne podržava antiruske sankcije EU, ne prihvata ih i to je već dugoročna orijentacije koja je utvrđena, a ne sumnjamo da će takav stav ostati. Ipak, nismo izolovani od spoljnog sveta. Sankcije uvedene protiv ruskih kompanija, konkretno protiv Gaspromnjefta direktno su pogodile Srbiju, s obzirom na poznatu ulogu i težinu kompanije NIS. Zato je očuvanje produktivnih, dinamičnih odnosa veoma složeno u današnjim turbulentnim vremenima prelaska u multipolarni svet. A u Srbiji umnogome dele naš stav po pitanju multipolarnosti.

- Prodaja NIS-a je iznuđen korak jer je za nas najbolja varijanta bila da se sačuva saradnja i stanje koje je postojalo. Verujte, Gasprom je imao mogućnosti da se vrlo brzo oslobodi tog aktiva koji je pod sankcijama. Ali Gasprom je tražio pouzdanog kupca, vodio temeljne, mada ne brze pregovore, želeći da taj aktiv preda u pouzdane ruke u svakom smislu, i kad je reč o nivou kompanije koja će biti sledeći glavni vlasnik, i kad je reč o samoj Naftnoj industriji Srbije koja ima potencijal i savremeni nivo. Pritom imam u vidu dobar odnos sa Srbijom na svim nivoima, i među kompanijama na ekonomskom nivou, i na najvišem političkom, državnom nivou. Što se tiče konkretnih stvari, u ovom slučaju ja nisam učesnik pregovora i neću se mešati. Mislim da će pregovori biti završeni kad to bude trebalo. Ne mislim da će to biti dug period.

A najvažnije je da će,i pre pregovora, i u prelaznom periodu, sve ostati kao što je i bilo – stabilno, zahvaljujući zajedničkim naporima. I to je najvažnije zato što, na kraju krajeva, neki procenti i to ko će tamo imati veće učešće u ukupnom kapitalu NIS-a, a ko manje, zar je to važno? Važna je stabilnost i pouzdanost novih akcionara.

- Veoma je teško nešto prognozirati. Zato što nema sigurnosti. S jedne stranepregovora se i ima i izvesnih međureakcija na pregovore koji se vode u zatvorenom režimu. Ima nekih izjava američke strane da je postignut napredak. S druge strane, imamo stav kijevskog režima, izjave šefa tog režima koji, ako je po tome suditi, želi da ratuje… I želi da se bavi terorizmom i da ga podržava. Zato je u ovom trenutku veoma teško nešto reći. Što se tiče ruske pozicije, nju su više puta iznosili predsednik, ministar spoljnih poslova i ministar odbrane. Postoje formulisani zadaci SVO, koje je postavio predsednik. Ti zadaci će biti rešeni. Naravno, bolje je da budu rešeni i postignuti političkim putem, ali ako ne bude političkog rešenja, biće ostvareni vojnim putem, tu dileme nema.