Zapadni sistem laži doživeo kolaps: Bedni pokušaj uvlačenje Rusije u beskrajni okean zla i prljavštine
Rusija je omiljeni izgovor zapadne nomenklature za sva nepočinstva koja se u njihovom delu sveta dese, ali je zapadni mehanizam obmanjivanja domaće i svetske javnosti doživeo kolaps budući da hipertrofija laganja i manipulisanja istinom ima svoje granice, kaže za Sputnjik bivši ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
SputnikTvrdnje o navodnoj povezanosti Džefrija Epstajna sa ruskim specijalnim službama mogu se komentarisati na različite, ali ne na ozbiljan način,
izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, povodom novih naučnofantastičnih optužbi protiv Moskve u zapadnim medijima.
Poljski premijer Donald Tusk čak je, u vreme dok na videlo izlaze jezive tajne o kompletnom američkom establišmentu,
izneo najnadrealniju i najluđu teoriju da je Epstajn
ruski agent.
„Bujica besmislica i najstrašnijih laži“
Vukosavljević ističe da sve to više nego „providan“ pokušaj pojedinaca sa Zapada da odgovornost za aferu Epstajn svale na Rusiju:
„Njihova veština i suptilnost u obmanama, lažima i podmetanjima, protokom vremena u 20. veku počela je da bledi. I ona se već za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji pokazala kao vulgarna, divljačka, ne mnogo iznijansirana, nego prosto kao jedna bujica besmislica i najstrašnijih laži. Sada kada je Rusija ponovo meta zbog ove bruke sa aferom Epstajn, zapravo se pokazuje da je Zapad iscrpeo sve one svoje potencijale suptilnosti i krupnih, složenih orkestracija koje su mogle da dovode u zabludu i javnost, i društva, i političare. I da na taj način manipulišući uspešno upravljaju događajima. Zapad je polako iscrpio svoje resurse manipulacije i to se u ovom primeru dosta slikovito vidi.“
Afera Epstajn – morbidna suština zapadne pseudoelite
Prema Vukosavljeviću, velika afera Epstajn koja je zaprepastila pristojni deo svetske javnosti ogolila je morbidnu suštinu zapadnih plutokratija i oligarhija.
Reč je o onome što se često pogrešno naziva elitom, a zapravo je pseudoelita, a to su bankari, političari i diktatori jedne masovne hipnoze, višedecenijske, koja se zove industrija zabave i koja pokušava da prikaže Zapad u svetlu u kom on zapravo ne postoji, objašnjava Vukosavljević.
„Svirepa priroda zapadne kulture je stvar koja je poznata već vekovima ali ovaj događaj je kao grom iz vedra neba zapravo ogolio, iznenada i na prečac, ono što se moglo samo slutiti. Da bi se takva bruka i sramota i užasan prizor na bilo koji način opravdao, Zapad poseže za svojim omiljenim izgovorom, a to je da je stvar montirana, delimično izmišljena ili postavljena kao klopka i to od njihovih omiljenih i jedinih najvećih neprijatelja. A to su Rusi, ruski predsednik i ruske obaveštene službe. Epstajn nije stvorio ljude ovakvim kakvi su prikazani u mejlovima i fotografijama zaprepašćujućeg sadržaja, on je samo razotkrio njihovu suštinu. Odnosno posao koji je on vodio zapravo je razotkrio ono što je već postojalo.“
Epstajn kao katalizator „elitnog satanizma“
Tako da Epstajn nije kreator nemorala, bluda, ludila, satanizma, okultizma i žrtvovanja ljudi, nego je samo katalizator koji je te procese usmeravao i okupljao, dodaje Vukosavljević.
Naravno, ostaje pitanje ako postoji neka obaveštajna služba ili centar moći koji je na to mogao da utiče, o kom se centru tu radi, ističe Vukosavljević.
Da je neka ruska obaveštajna služba uspela da okupi kvazielitu političkog, bankarskog i zabavljačkog Zapada i da ih izlaže ili da im namešta ovakve grozote, to je praktično nemoguće imajući u vidu konkretne okolnosti. Mnogo je bliža istini verzija da ako postoji, a to je veliko 'ako' jer mi to ne znamo, neki sistem koji je to podsticao ili organizovao ili pokušao da se okoristi činjenicama koje same po sebi nastaju, to je pre svega a to pominju mnogi analitičari, izraelska obaveštena služba. Koja je na taj način mogla da utiče na mnoge donosioce odluka u Evropi i u Americi, ali u Americi prevashodno, koje favorizuju Izrael u različitim političkim i vojnim sukobima na Bliskom istoku, ali i interese Izraela globalno gledano.
Podlost Zapada: Uvlačenje Rusije u beskrajni okean prljavštine
Potezanje najjeftinijih intriga iz monstruozne fabrike laži Zapada da bi Putina, Rusiju i njene obaveštajne službe uvukli u ovaj „beskrajni okean prljavštine“ zapravo je samo još jedna podlost političkog Zapada, dodaje Vukosavljević.
Ali više je nego jasno da će većina ljudi na svetu shvatiti o čemu se radi, odakle, vetar duva i šta je u samoj suštini ovog fenomena, smatra Vukosavljević.
„Ostaje da se pitamo šta je još ostalo sakriveno od pogleda svetske javnosti i koliko je sve ljudi, i kojih ljudi, u ovo umešano. Nažalost, ovu zapadnu fabriku laži koju sada imamo prilike ponovo da gledamo u punom zamahu imali smo prilike da upoznamo i mi ovde devedesetih godina, pa i posle 2000, ali devedesetih naročito. Lako je podsetiti se, ali mučno, svih tih konstrukcija, obmana, laži i spinovanja koje su imale za cilj da srpski narod i njegovu borbu u ratu za jugoslovensko nasleđe protiv secesije teritorija na kojima živi srpski narod, prikažu kao zločine, a Srbe kao zločince. Nažalost, mi imamo iskustvo sa zapadnom fabrikom laži, imaju i Rusi, a posledice za nas su bile nezgodne i velike.“
Međutim, Vukosavljević ne veruje da će Rusija trpeti bilo kakve posledice iz ovih „jeftinih prizemnih manipulacija“ koje pokreću zapadni tabloidi i pojedini ostrašćeni antiruski političari kao što je Donald Tusk, jer će se kao velika i jaka zemlja lako s tim izboriti.
Krajnja dekadencija
Sva je prilika da se Zapad, a to nije samo Epstajnova afera pokazala već je to proces koji traje već dužini niz godina, nalazi u jednoj egzistencijalnoj krizi, jednoj fazi krajnje dekadencije, ocenjuje Vukosavljević.
Može se reći da kolektivni politički Zapad danas u pogledu svoje dekadencije podseća na Rim iz poznog trećeg i četvrtog veka. Kad je jedna opšta društvena kriza čija je suština bila gubljenje moći, gubljenje finansijskih izvora i dominacije nad ondašnjim svetom zapravo dovela i do poplave totalne dekadencije u rimskom društvu. I Rim je onda postajao, protokom dugih decenija sve lakši i lakši plen za svoje neprijatelje. Šta će se desiti sa Zapadom i koliko će njegova agonija trajati, ostaje da se vidi. Ne treba smetnuti sa uma da Zapad ima beskrajno bogatstvo i nažalost, izuzetno veliku vojnu moć. Ali i bogatstvima i moći moraju da upravljaju ljudi koji imaju moralni, etički, idejni i svaki drugi orijentir i kompas u glavi.
Ukoliko takvih ljudi nema ili ih ima veoma malo, onda sva ta akumulirana moć zapravo postaje jedna brojka na papiru i fatamorgana koja ne može da bude upotrebljena na efikasan način, smatra Vukosavljević.
Zapadna zver ne umire sama
Zabrinjavajuće je što će bolest Zapada kojoj svi svedočimo povući sa sobom u nevolju i mnoge druge nevine države, narode i društva jer tako ranjena zver nikada ne umire sasvim sama, dodaje Vukosavljević.
„Ona pokušava da za sobom i u svoju krizu uvuče sve koji su joj na dohvatu želeći time da odloži svoj kraj ili da umanji efekte krize u kojoj se nalazi, odnosno bolesti koja ju je zahvatila. Tako da ulazimo u nestabilne godine, možda nestabilnih par decenija u kojima ćemo se nagledati svakakvih čuda i užasa. A što se tiče odnosa Zapada i Rusije, zapravo tu nema ničeg novog. Ovo što sad gledamo je samo nastavak antiruske histerije koja je eksplodirala početkom sukoba u Ukrajini a zapravo je sve jača i jača već 20 godina otkad je Rusija ponovo počela čvrsto da staje na obe noge. Verujem da ćemo imati prilike da vidimo i Ruse i Srbe kako na bilo koji način uspevaju da se odupru onome što Zapad namerava da uradi“, zaključio je Vukosavljević.