Rusija je najveća arktička sila - od 38.000 kilometara artičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji. Kontrolisati tako dugačku granicu je veoma teško, ali ruske arktičke jedinice su spremne za akciju i izvršenje zadataka u svakom trenutku i u svim uslovima.
Arktik za Rusiju ima ogroman značaj, pa se tamo poslednjih godina ubrzano gradi sva infrastruktura neophodna za zaštitu granica, uključujući i vojne aerodrome, baze itd.
Prema rečima Golovatjuka, bezbednost Rusije u regionu je obezbeđena i u ovom trenutku nisu uočljive nikakve ozbiljne pretnje iz pravca Arktika.
„Imamo i kopnene snage koje su tamo razmeštene, takozvane arktičke brigade. Imamo sisteme protivvazdušne odbrane koji obezbeđuju nadzor nad kosmičkim i vazdušnim prostorom, uključujući i iznad Arktika. Zato mislim da u tom pogledu nema nekih ozbiljnih problema kada je reč o osiguravanju bezbednosti Rusije“, rekao je ekspert.
Golovatjuk kaže da Rusija prvo mora jasno da sagleda kakve će konkretne pretnje imati pre nego što preduzme bilo kakve mere.
„To jest, još uvek se ne dešava ništa, osim što imamo glasne izjave Trampa i drugih političara. Nema nikakvih konkretnih akcija, postoje samo izjave. Pratićemo kako će se dalje razvijati događaji, šta će oni preduzimati i nakon toga će biti potrebno preduzimati određene kontramere“, kaže ruski ekspert.
Iako se mnogo govori o američkim ambicijama na Arktiku i američkim pretenzijama na Grenland, Golovatjuk podvlači da je za sada reč samo o političkim izjavama.
„Tramp je jednom izjavio da želi da Kanadu učini 51. državom Sjedinjenih Država, Venecuelu - 52., a Grenland 53. državom SAD. Zato ćemo pratiti razvoj događaja i na osnovu toga ćemo reagovati“, dodao je on.
Podsetimo, Vašington razvija novi sistem protivraketne odbrane pod nazivom „Zlatna kupola", koji će se sastojati od četiri integrisana sloja zaštite - jednog svemirskog sa senzorima za rano upozorenje i tri kopnena koja uključuju presretače, radarske sisteme, potencijalno lasere.
Jedan od ključnih ciljeva „Zlatne kupole“ jeste mogućnost presretanja raketa u ranoj fazi leta, dok se raketa još uspinje kroz atmosferu, čime bi se povećale šanse za uspešno presretanje.
Prezentacija projekta ukazuje na izuzetnu složenost sistema koji bi trebalo da bude operativan do 2028. godine, što je cilj koji je postavio Tramp lično.
Procenjuje se da će troškovi izgradnje sistema iznositi oko 175 milijardi dolara.
SAD bacile oko na arktičke resurse
Moskva smatra da je sve što se dešava oko Grenlanda diktirano nastojanjem SAD da uspostave svoju hegemoniju i poručuje da je Rusija spremna da pruži adekvatan vojno-tehnički odgovor u slučaju da Sjedinjene Američke Države počnu da naoružavaju Grenland i počnu da uvode elemente svoje koncepcije „Zlatna kupola“.
„‘Zlatna kupola’ je sistem protivvazduhoplovne odbrane, usmeren na otkrivanje i presretanje naših raketa koje bi mogle, preko Severnog pola, da lete ka SAD radi udara. Jedan od elemenata tog sistema Amerikanci žele da razmeste na ostrvu Grenland. Međutim, smatram da je to samo paravan i prikrivanje stvarnih namera. U stvari, Amerika želi da dobije pristup prirodnim resursima Grenlanda, jer je tamo koncentrisano oko 13 odsto neistraženih naftnih rezervi i oko 30 odsto gasa“, smatra Golovatjuk.
Grenland je najveće ostrvo na svetu, po površini je veće od polovine cele EU, a na njemu živi tek oko 56.000 ljudi. Ostrvo ima velike prirodne resurse – uranijum, naftu, gas, retke zemne metale, nikl, bakar, zlato i grafit.
„Zato Tramp svuda ima ekonomsku korist, a sve prikriva pričama o obezbeđivanju nacionalne bezbednosti“, dodao je ekspert.
Dok mnogi analitičari ocenjuju da su prirodni resursi glavni razlog sve većeg interesovanja Vašingtona za dansko ostrvo, američki predsednik Donald Tramp to odbacuje, navodeći kao razlog nacionalnu bezbednost i navodne pretnje koje dolaze od Rusije i Kine.
Rusija, čija zapadna granica leži više od 3.000 kilometara od Grenlanda, spekulacije da planira da napadne zapadne zemlje okarakterisala je kao „besmislice“, dok je Kina takođe negirala da želi da kontroliše to geostrateški važno ostrvo.
Na pitanje gde je za Rusiju „crvena linija“ u militarizaciji Arktika, Golovatjuk ocenjuje da je to teško reći.
„Ne znam gde tačno prolazi ‘crvena linija’, ali svaka od zemalja koje izlaze na Arktik — i Švedska, i Norveška, i Danska, i SAD, i Kanada — sada pokušavaju da stvore nekakve svoje arktičke grupacije, a videćemo kako će se to razvijati. Treba imati u vidu da su tamo veoma teški klimatski uslovi i da se za jednu ili dve godine tamo ne može stvoriti ništa. Potrebne su decenije da bi se stvorili uslovi za razmeštanje vojnih komponenti“, kaže ekspert.