Ambasador Švedske u Prištini Jonas Vesterlund izjavio je da bi integracija srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema u kosovski trebalo da se odvija u okviru dijaloga Beograda i Prištine, kao i da prištinski zakoni treba da budu primenljivi u svih 38 opština.
Neka otvoreno kažu šta hoće
S obzirom da je naglasio da taj proces integracije mora biti deo Briselskog dijaloga, švedski ambasador je faktički na ovaj način poručio da od Zajednice srpskih opština - nema ništa.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Sputnjik da ukoliko u EU zaista žele da integrišu različite sisteme poput obrazovnog i zdravstenog u takozvani kosovski da to treba eksplicitno i da kažu.
„To bi dalo prostora Srbiji da pronađe dodatnu strategiju da zaštiti sve one elemente koji se nalaze u tim sistemima, i da se ne računa da to može, dakle ta zaštita, odnosno ZSO. Zbog svega toga mislim da će sigurno ova izjava negde uticati na dalji tok pregovora koji bi uskoro trebalo da se nastave između Beograda i Prištine, a podsećam da je upravo Brisel pokrovitelj tih pregovora i nikako nije dobro davati takve izjave u ovom trenutku koji je nesumnjivo osetljiv za dalji tok i funkcionisanje svega na prostoru Kosova i Metohije,“ kaže on.
Ne gledamo na ZSO isto
Perišić kaže da je ovo na neki način dokaz i da na ZSO oni i mi ne gledamo na isti način.
„Stav švedskog ministra u stvari na neki način reprezentuje i generalno stav većine država Evropske unije koje u stvari insistiraju na tome da se stvori kosovska nezavisnost. Primetili smo da su godinama unazad na sve načine podržavali takve aktivnosti i ostaje nejasno na koji način se posmatra Zajednica Srpskih opština koja još uvek nije ni stvorena, jer tek kada bi se zaista primenilo funkcionisanje ZSO mogli bismo da vidimo tačno koja su njena ovlašćenja. Dakle, da li su to ovlašćenja na nivou neke nevladine organizacije, kako bi u stvari svi oni koji podržavaju prištinsku stranu želeli da vide funkcionisanje ZSO, ili bi zaista imala neku značajnu ulogu gde bi određene sisteme koji su od vitalnog značaja za srpsko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije mogli da budu deo toga i da to u stvari bude jedan od mehanizama zaštite srpskog stanovništva,“ objašnjava Perišić.
Po njegovim rečima, pre svega bi Evropska unija i drugi međunarodni akteri trebalo da insistiraju na tome da se Briselski sporazum u potpunosti primeni i da se uspostavi funkcionisanje ZSO a onda da se u drugoj fazi jasno objasni šta su nadležnosti.
EU se svrstava na stranu Prištine
Ovo sve, kako ističe Perišić, liči na jednu vrstu svrstavanja EU na jednu od strana, odnosno u ovom trenutku na svrstavanje ka Prištini.
„Tako da zbog toga nisam optimista kada se govori o daljim pregovorima i dogovorima i nesumnjivo da će to biti i te kako dugotrajan proces za koji je neizvesno na koji način će se završiti. A za sve to vreme će srpsko stanovništvo ispaštati, jer će imati problem i da se uključi u različite obrazovne institucije, imaće problem i da ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, da ne govorimo o drugim elementarnim ljudskim pravima koja su već pogažena. Pored svega toga treba biti i oprezan da ne dođe možda i do neke dodatne eskalacije ili nezadovoljstva srpskog stanovništva na području Kosova,“ naglašava Perišić.
Naš sagovornik ipak ne veruje da će Priština u ovom trenutku posezati za nasilnim metodama kako bi integrisala ove sisteme u svoj, s obzirom na to da ono što je na terenu vidljivo jeste da imaju i dalje veliku podršku različitih međunarodnih aktera.
Šta priželjkuje Kurti
„Oni će pokušati da implementiraju ono što su njihove želje. Kurti to nesumnjivo želi, jer je poslednjih godina doživljavao poraze prilikom pokušaja da takozvano Kosovo integriše u određene međunarodne institucije. Tako da on sada pokušava da to nadomesti željom da svi vitalni sistemi u okviru jednog područja budu pod kontrolom Prištine i da u stvari na takav način prezentuje pre svega svojoj javnosti, a onda i šire da postoji nekakva kosovska državnost. Zbog toga će insistirati na svemu tome, ali čini se da u ovom trenutku neće posezati za nekim nasilnim metodama,“ smatra on.
Podsećanja radi ZSO je deo Briselskog sporazuma iz 2013/2015.godine za koji je garant EU a u skladu sa nadležnostima koje su date Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona bi imala pun uvid u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja u srpskim sredinama na KiM i bila povezana sa Beogradom.