Nemačke korporacije i globalni brendovi masovno sele proizvodnju u Mađarsku i Srbiju – od auto-delova do lepka – privučeni platama koje su i do 70 odsto niže nego u Nemačkoj i političkom klimom koja je povoljna za investitore.
Početkom 2023. godine Saksoniju je kao bomba pogodila vest da britansko-nemački dobavljač automobilske opreme „GKN Driveline” zatvara svoju fabriku u Cvikau-Mozelu. Više od 800 zaposlenih gubi posao, iako je fabrika bila profitabilna do samog kraja i proizvodila je kardanska vratila za "Be-Em-Ve", "Mercedes" i "Lambordžini". Kompanija je kao razloge za zatvaranje navela strukturne promene u automobilskoj industriji, pad cena i rast troškova.
Ono što je GKN u početku prećutao jeste da se u Miškolcu, u Mađarskoj, gradi nova fabrika kardanskih vratila, koju subvencioniše mađarska vlada poreskim olakšicama i grantovima. Evropska komisija trenutno preispituje ove subvencije, prenose "Vesti onlajn".
"Henkel" potpuno napušta istočnu Nemačku
Ali GKN nije izolovan slučaj. Krajem 2024. godine, kompanija "Henkel", proizvođač robe široke potrošnje sa sedištem u Dizeldorfu, zatvorila je svoju fabriku lepka u Hajdenauu, u Saksoniji, blizu Drezdena. Oko 40 zaposlenih je izgubilo radno mesto. Proizvodnja specijalnih lepkova za industriju nameštaja, automobilsku i prehrambenu industriju sada se seli u Kernje, u Mađarskoj. To znači da "Henkel" više nema nijedan proizvodni pogon u istočnoj Nemačkoj.
I to iako je krajem avgusta 2024. izvršni direktor "Henkela" Karsten Knobel izjavio da kompanija neće zatvoriti nijednu fabriku u Nemačkoj.
I dobavljač automobilske opreme sa sedištem u Štutgartu "Mahle" takođe je zatvorio fabriku u Frajbergu, u Saksoniji, još 2022. godine. Oko 85 radnih mesta je ugašeno. Kompanija je saopštila da taj pogon više nema ekonomsku perspektivu. "Mahle" je do 2025. širom sveta ugasio približno 7.600 radnih mesta, prvenstveno na lokacijama fokusiranim na motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Milijarde se slivaju u Mađarsku
Dok se fabrike u istočnoj Nemačkoj i šire zatvaraju, nemačka automobilska industrija ulaže milijarde u Mađarskoj. "Be-Em-Ve" je prošle godine otvorio svoju prvu fabriku u Evropi posle dve decenije i to u Debrecenu. Više od dve milijarde evra je uloženo u najsavremeniju fabriku, koja isključivo proizvodi električna vozila nove klase. Očekuje se da će tamo dugoročno biti otvoreno više od 2.000 radnih mesta.
U februaru prošle godine, "Mercedes-Benc" je objavio planove za proširenje fabrike u Kečkemetu, u Mađarskoj, za milijardu evra. Proizvodni kapacitet će se udvostručiti na 200.000 vozila godišnje. Istovremeno, kompanija smanjuje proizvodnju u svojim nemačkim fabrikama za 100.000 jedinica godišnje.
Tehnološka grupacija "ZF Fridrihshafen" gradi dve nove fabrike u Mađarskoj. Fabrike za amortizere i module osovina grade se u Kečkemetu i Debrecenu i snabdevaće nove električne modele "Be-Em-Vea" i "Mercedesa".
"Boš" je takođe otvorio novi logistički i skladišni centar u Miškolcu početkom 2025, uloživši 147,6 miliona evra.
Srbija kao odskočna daska: Slobodna trgovina sa EU, Evroazijom i Kinom
Nije samo Mađarska zemlja koja ima koristi od odlaska kompanija iz Nemačke. Srbija, koja nije članica EU, takođe privlači nemačke industrijske šampione, primećuje "Berliner cajtung".
"Kontinental" je otvorio najsavremeniju fabriku elektronike u Kaću kod Novog Sada u februaru 2023. "ZF" ima fabriku u Pančevu od 2019. godine, gde proizvodi elektromotore i komponente za menjače. Četiri godine kasnije usledilo je proširenje na proizvodnju elektronike za hibridna vozila.
Specijalista za izduvne sisteme "Bojsen", otvorio je svoju najveću fabriku u inostranstvu u Subotici 2021. godine. U fabriku, koja je donela 500 radnih mesta, uloženo je 65 miliona evra, a u njoj se proizvode kompletni izduvni sistemi za "Mercedes" i "Audi".
Srbija nudi jedinstvenu prednost. Zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako i sa Evroazijskom unijom, Turskom, Velikom Britanijom i, od oktobra 2023. i sa Kinom.
Roba proizvedena u Srbiji tako može biti izvezena bez carine na tržišta sa ukupno oko 2,7 milijardi potrošača. Pored toga u 15 posebnih bescarinskih zona, kompanije imaju i prednostbescarinskog uvoza materijala i mašina, kao i od oslobođenja od poreza.
Razlozi za preseljenja su višestruki. Najočigledniji je razlika u platama – industrijski radnik u Mađarskoj zarađuje u proseku oko 1.500 evra bruto mesečno, dok je u Nemačkoj taj iznos veći od 4.600 evra. Mađarska takođe ima najnižu stopu poreza na dobit preduzeća u EU od devet procenata. U Nemačkoj, efektivno poresko opterećenje za kompanije je oko 30 procenata.
I kada je reč o troškovima za energiju Nemačka zaostaje. Domaćinstva su 2025. godine plaćala u proseku 38 do 39 centi po kilovat-satu, a kompanije, u zavisnosti od veličine, plaćale su 13 do 18 centi, dok je Mađarska imala najnižu cenu od oko deset centi. Za mnoge kompanije, proizvodnja u Nemačkoj jednostavno više nije profitabilna.
Pogledajte i: