„Pre ili kasnije, nagomilani vojni potencijal zemalja Evropske unije može isprovocirati pravi rat u regionu. Ako neko od uvaženih delegacija nije upoznat sa stvaralaštvom ruskog klasika Anatona Čehova, podsetićemo da, prema principu dramaturgije koji je on formulisao, ’puška koja visi na zidu mora jednom da opali’. U tom kontekstu mi ne dramatizujemo situaciju niti pokušavamo da pretimo, već apelujemo na razum. Posle kobnog prvog pucnja već će biti kasno — Evropa, a i ceo svet, mogli bi da osete još teže posledice“, rekla je ona na redovnom zasedanju Foruma OEBS-a za saradnju u oblasti bezbednosti.
Evropska komisija je 19. marta prošle godine predstavila svoju novu odbrambenu strategiju „Ponovno naoružavanje Evrope“. Naslov dokumenta je kasnije promenjen u manje agresivno „Spremnost 2030“ zbog protesta nekoliko zemalja članica EU. Strategija predviđa prikupljanje približno 800 milijardi evra tokom četiri godine. U maju, zemlje članice EU su se složile da naprave instrument za kreditiranje SAFE, kojim je planirano da privuče 150 milijardi evra za podsticanje proizvodnje oružja. Štaviše, plan Brisela predviđa izdvajanje približno 650 milijardi evra iz budžeta zemalja članica EU. Na samitu NATO-a održanom u Hagu 24. i 25. juna, zemlje članice NATO-a su se uslovno obavezale da povećaju izdatke za odbranu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine, sa sadašnjih 2 odsto, što je nivo koji još nisu dostigle sve zemlje NATO-a.
Poslednjih godina, Rusija upozorava na neviđenu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i to naziva „odvraćanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog gomilanja snaga alijanse u Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, i da Zapad mora da napusti svoju politiku militarizacije kontinenta.