I tu neće biti promena, ili prostor za promene u Evropi može da bude samo utoliko ukoliko Amerika bude realno korigovala svoj kurs, navodi urednik portala Fakti Đuro Bilbija povodom razvoja događaja na relaciji Evropa – SAD.
Evropljani potezima koje trenutno vuku, smatra on, pokušavaju neku vrstu driblinga, jedan je usmeren ka Americi vezano za Grenland, a drugi prema Rusiji u vezi s Ukrajinom, ali je njihova računica uzaludna jer će udariti u dva zida – urušavanje frontova pred ruskom vojnom silom i činjenicu da ne znaju šta su se tačno dogovorili Tramp i Putin.
Promena retorike ali ne i kursa prema Rusiji
Kad je reč o inicijativama pojedinih evropskih političara za obnovu dijaloga s Rusijom, Bilbija u emisiji Svet sa Sputnjikom kaže da ne veruje da su one iskrene. Nedavne izjave evropskih političara poput Emanuela Makrona, Đorđe Meloni i Fridriha Merca o potrebi obnove kontakata s Moskvom on tumači kao „površinsko laviranje“ pre svega za unutrašnju upotrebu kako bi sebi olakšali pozicije suočeni sa sve većim nezadovoljstvom domaće javnosti.
„Kad Merc kaže da je Rusija evropska zemlja i da treba tražiti kompromis s njom on time poručuje nešto biračkom telu koje se odvaja od kursa njegove stranke a u pravcu Alternative za Nemačku. Makron je suviše neozbiljan da bi se njegove izjave mogle uzeti u obzir, a Melonijeva izigrava nešto između Viktora Orbana i Donalda Trampa, pokušava da uhvati neku sredinu“, obrazlaže svoj stav Bilbija, podsećajući da se istovremeno Evropa, posebno Nemačka besomučno naoružava.
Glavni urednik portala Novi standard Aleksandar Vujović saglasan je da, ako Evropa i donekle menja retoriku, to ne znači da koriguje kurs prema Rusiji.
„Što se tiče Mercove izjave, ona se uklopila u eho sličnih izjava koje su došle prvo od Emanuela Makrona, potom i od Đorđe Meloni, što im dodatno daje na težini jer ukazuje na neku vrstu sinhronizacije u tri ključne evropske države. Jer Britanija ipak nije deo EU a nije ni za bilo kakvo zbližavanje s Rusijom. Zapravo nisu ni ove tri države za zbližavanje, ali ključni razlog zašto one to govore jeste što ne žele da budu kusur u Trampovom dogovoru s Putinom“, smatra sagovornik Sputnjika.
On podseća da je ruski predsednik više puta govorio, primajući nedavno akreditive novih ambasadora u Moskvi, da je Rusija otvorena za obnovu odnosa sa svim državama u Evropi bez izuzetka.
„To je bila neka vrsta reakcije na ove izjave Evropljana. Taj dijalog će se verovatno uspostaviti, nema razloga da on ne bude uspostavljan, ali u njemu neće biti suštinskog napretka, bar ne na kratki rok. Da bi se to dogodilo mora da dođe do kompletne smene političkih elita u Evropi. Ali čak i kada bi se dogodila smena elita, čak i kada bi svaka evropska država na čelu imala političara Orbanovog kalibra i njegove geostrateške vizije, potreban je proces evropske emancipacije od Amerike, a to bi moglo da traje decenijama”, argumentuje svoj stav Vujović.
Pritom, Evropa je u ovom trenutku totalno zavisna od Amerike, naglašava on a kao primer navodi činjenicu da su Nemci poslali u Dansku kao znak podrške za Grenland nekoliko aviona F-35 koji bukvalno ne mogu da rade ako neko u Beloj kući pritisne dugme.
“Kako će se oni suprostaviti Americi? Evropa nema suverenosti ni nezavisnosti, apsolutno ni na jednom polju. Bez Amerike njihova privreda bi nestala. Nema softver za industriju, nema informatičke tehnologije, nema ništa”, retorički pita Vujović.
Ključno je šta su dogovorili Putin i Tramp
Zato, kako kaže, Evropa može da priča šta hoće, ali bez zaokreta u Beloj kući ni ona ne može da suštinski napravi zaokret u politici prema Rusiji.
Bilbija ističe da je Evropa godinama pristajala na svoj vazalni odnos prema Amerikancima i da nije u pitanju samo njena elita nego je ta zavisnost mnogo šira, dublja i opakija po samu Evropu.
“Oni su generalno zavisni i ako se pogleda vlasnička struktura ključnog evropskog biznisa on je u dobroj meri pod američkom kontrolom i u američkom realnom vlasništvu. Svi govorimo, recimo, da je Rajnmetal nemačka firma, ali iako se ona nalazi na teritoriji Nemačke zapravo je američka. I nije jedina, takvih je mnogo… Smešno koliko je to sve leglo pod Amerikance - i u tome su uživali svih ovih prethodnih decenija i imali neki dodatni manevarski prostor u svom BDP-u”, kaže naš sagovornik.
Bilbija istovremeno primećuje da čak i kad bi Evropa htela da se emancipuje od Amerike pitanje je da li bi joj Tramp to dozvolio, baš kao što u priči Nasradin hodža kaže - “pustio bih ja njega, ali neće on mene”.
On dodaje da je u svemu ovome velika a možda i najveća nepoznaninca šta su se suštinski i strateški dogovorili Tramp i Putin, ne samo na Aljasci, nego i do Aljaske, jer Aljaska je bila samo finiš, glazura na nečemu što je dogovarano i pre toga. A nema dileme da za Trampa Evropljani u njegovim odnosima s Rusijom - ne postoje, napominje Bilbija.