Rasprava o mogućem „razvodu“ Evrope i Sjedinjenih Američkih Država ponovo je izbila u prvi plan nakon govora američkog predsednika Donalda Trampa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Iako su transatlantski odnosi u krizi od kada je Tramp januara prošle godine ponovo ušao u Belu kuću, njegov nastup u Davosu je, po oceni brojnih analitičara, ogolio stanje u kojem se Evropska unija danas nalazi. Razlaz između SAD i EU demonstriran je i na osnivačkom sastanku Saveta mira, na kojem se, osim predstavnika Bugarske i Mađarske, nije pojavio ni jedan od drugih predstavnika članica EU.
Prema mišljenju pravnika i analitičara Aleksandra Đekića, ključni problem nije u Trampu, već u slabostima same Evropske unije.
„Evropa se našla u ‘nebranom grožđu’. Oni zapravo nemaju neki izbor. Ono što vam omogućava da se ponašate suvereno jeste da imate energetsku i vojnu bezbednost. Ako vam te dve stvari nisu obezbeđene – vi nemate prostor za samostalnu politiku, a Evropa danas nema ni jedno ni drugo“, ističe Đekić.
Energetski slom evropskog suvereniteta
Evropska unija je, kako podseća Đekić, imala tri ključna energetska oslonca: Rusiju, države Bliskog istoka i Sjedinjene Američke Države.
Energetski sporazum sa Rusijom je prekinut političkom odlukom Brisela. Države Bliskog istoka su jasno stavile do znanja da ne mogu ili ne žele da nadomeste količine koje je EU izgubila prekidom saradnje sa Moskvom. Tako je Evropi ostao samo jedan oslonac – Amerika.
„Ostao je još jedino energetski sporazum sa Amerikom. I sada imate apsurdnu situaciju da Brisel želi da raskine i taj sporazum, iako im je to jedini preostali izvor stabilnog snabdevanja. Time ste vi Donaldu Trampu dali jednu od najvažnijih poluga moći“, objašnjava Đekić.
Vojna zavisnost kao istorijski obrazac
Ništa bolja situacija nije ni u oblasti bezbednosti. Još od završetka Drugog svetskog rata, Evropa se oslanjala na američku vojnu silu. Sopstvena vojna industrija i strateška autonomija ostali su zapostavljeni.
„Oni nemaju silu odvraćanja. Nemaju vojnu industriju, nemaju kapacitete, nemaju jedinstvo. Kada nemate silu, vi ne možete ozbiljno da pregovarate“, naglašava Đekić.
U takvim okolnostima, ideja o „razvodu“ sa SAD, prema njegovom mišljenju, ostaje politička fantazija.
„Mislim da se oni neće razvesti. Tramp će u potpunosti, do kraja iskoristiti njihovu slabost, zato što oni nemaju čime da mu uzvrate“, kaže Đekić.
Iluzija alternativnih partnerstava
Pokušaji Brisela da pokaže kako ima alternative američkom uticaju, naročito kroz sporazume sa Indijom i državama Južne Amerike, prema Đekiću, nemaju realnu osnovu.
„Problem je što vi pokušavate Indiji i južnoameričkim državama da nametnete evropske standarde na koje oni neće da pristanu. A kada oni na to ne pristanu, vama sopstvene članice EU blokiraju te sporazume“, objašnjava on.
Kao primer navodi protivljenje italijanskih i francuskih farmera, koji su već najavili proteste ukoliko se realizuju dogovori sa Indijom i Merkosurom (o kojima je Ursula fon der Lajen u Davosu sa ponosom govorila).
„Vi ste u situaciji da ni od tih sporazuma ne zavisi da li će doći do razvoda ili ne. To uopšte nije u rukama EU“, zaključuje Đekić.
Ironija povratka Rusiji
U tom kontekstu, Đekić ukazuje na paradoks koji Brisel odbija da prizna.
„Ono što je ironično jeste da je jedini način da se EU izvuče iz ove situacije – da se okrene Rusiji. Time bi imala još neku opciju i ojačala bi pregovaračku poziciju u odnosu na Trampa“, smatra on.
Bez toga, Evropska unija ostaje, kako kaže, sama i nezaštićena.
„EU je sada ostala bez osnovnih stvari koje su joj potrebne za funkcionisanje. I za to je Evropa sama odgovorna“, dodaje Đekić.
Ideologija umesto realpolitike
Jedan od ključnih razloga za ovakvo stanje, prema Đekiću, jeste ideološki pristup evropskih lidera.
„Evropa i dalje živi u periodu blokovskih podela. Blokova više nema. Danas je svaka država sama za sebe i svako se snalazi na svoj način“, ističe on.
Dok se svet okreće realpolitici, EU, prema njegovim rečima, nastupa sa ideološkom matricom.
„Gde god dođu – u Kinu, Indiju, Južnu Ameriku – prva stvar sa kojom dolaze je: ‘šta ćemo sa Ukrajinom’. Oni ne razmišljaju o budućnosti EU, već o budućnosti Ukrajine“, kaže Đekić.
Posledice takve politike su, prema njegovoj oceni, već vidljive.
„Super – istrošili ste sve vojne zalihe, resurse, zaduženi ste, a sve u korist toga da vodite jedan izgubljeni rat“, navodi Đekić.
Istovremeno, unutar same EU ne postoji jedinstvo ni vizija.
„Mi ne vidimo u čemu oni vide šta je EU, šta ona predstavlja i šta treba da bude. Oni je vode kao jednu korporaciju“, ocenjuje on.
Model u kojem je ekonomija bila vrhunac politike, prema Đekiću, više ne funkcioniše.
„Taj period je gotov. Sada se vraćamo na to da je politika najbitnija, a da je ekonomija samo jedna od poluga da bi političke odluke mogle da se sprovode. Nažalost, oni to još nisu shvatili“, upozorava naš sagovornik.
Jasna Trampova poruka Evropi
U tom kontekstu, Trampov govor u Davosu dobija pun smisao. Američki predsednik je, prema Đekićevim rečima, samo iskoristio prostor koji mu je Evropa sama otvorila.
„On im je bukvalno došao u kuću i rekao šta misli o njima. I rekao im je to zato što zna da oni nemaju načina da uzvrate“, kaže Đekić.
Za razliku od Rusije, Kine i Indije, koje su, kako podseća, na slične pokušaje pritiska davale oštre odgovore, Evropa to nije u stanju da učini.
„On je to pokušao sa Rusima, sa Kinezima, sa Indijom – dobio je žestoke odgovore i brzo je odustao. Ovde vidi da može da ide do kraja i to ga uopšte ne interesuje šta takozvani evropski lideri misle“, zaključuje Đekić.
Pogledajte i: