Šmit: Ne odlazim! Nadam se da ću završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik

U intervjuu za sarajevsku BHRT, Šmit kaže da ostaje u BiH dok ne završi mandat koji se odnosi na Program 5+2 i da misli da to nije ispunjeno.

Na pitanje da li će biti poslednji visoki predstavnik, on kaže da neke stvari „samo Bog zna“, ali da ne vidi da postoji veliki broj ljudi koji su zainteresovani za preuzimanje „njegovog posla“.

„Pozicija visokog predstavnika i kancelarija visokog predstavnika to su ad hok institucije. Ja se nadam da ću ja završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik. Mislim da moramo dati odgovore u narednim godinama. Moramo uspešno provesti program pet plus dva i u tom smislu da BiH odvedemo ka evropskim integracijama. Oni koji ne žele da visoki predstavnik bude tu, imaju odličnu priliku da otvore pregovore s EU i da olakšaju situaciju“, kaže Šmit.

Šmit je sebe uporedio sa Helmutom Kolom, koji je smatran „političkim ocem“ nekadašnje nemačke Kancelarke Angele Merkel, da bi objasnio to što mu je, kako kaže, neko jednom rekao da je „previše Nemac i da bi trebalo da bude prilagodljiv“.

„Kao Helmut Kol ja pokušavam da sedim i radim, ja mogu da igram samo svoju ulogu i radim samo svoj posao. Nekad sam iznenađen uvredama koje su mi upućene i ovo nije deo političkog razgovora, nego je neka vrsta političkog vrtića. Kada odem u Hercegovinu ili Republiku Srpsku, građani se ne ponašaju prema meni na uvredljiv način...“, rekao je Šmit.

Govoreći o državnoj imovini, Šmit je rekao da je njegova prva inicijativa bila da pozove Parlament da nađe rešenje.

„Neki kažu da ako postoji državna imovina to znači da ne postoji Republika Srpska. To je besmisleno, svaki deo države ima pravo na imovinu i svaki deo države treba da je koristiti u interesu građana BiH i ja sam siguran da postoji veliki pritisak od strane EU i SAD. Ja sam spreman pomoći na konstruktivan način i smatram da oni koji su izabrani da je njihov posao da odlučuju o ovakvim pitanjima. Pružiću im podršku samo ako to bude neophodno“, kazao je Šmit.

Ostaje pri stavu da bi za obeležavanje Dana Republike Srpske - 9. januar, trebalo pronaći neki drugi datum, ali priznaje da je potcenio intenzitet. Smeta mu način na koji se taj, kako navodi, neustavni datum obeležava i to što ga obeležavaju samo Srbi.

Tvrdi i da ne prima novac iz BiH od novca Međunarodne zajednice, da se ne radi o 24.000 evra, ali nije rekao i koliko je plaćen za posao koji radi u BiH, iako ga Savet bezbednosti nije imenovao, kao što je to bio slučaj sa njegovim prethodnicima.