Dakle, ideja o novom evropskom vojnom savezu, čiju bi osnovu mogla da čini „koalicija voljnih“, na čelu sa Velikom Britanijom i Francuskom, nije rešenje, već simptom slabosti i straha od raspada postojećeg sistema.
„Pitanje hoće li se Nemačka priključiti? Stvar je u tome što je Nemačka oduvek bila protivnik ovakvog saveza i protivnik saveza između Britanije i Francuske. U suštini, smatram da postoje ogromne političke, ekonomske i finansijske protivrečnosti između ove dve sile — Britanije i Francuske — i ostatka Evrope, dok Sjedinjene Države danas zaista vode politiku za koju se ne može reći da je usmerena na očuvanje onog balansa snaga koji je postojao nakon Drugog svetskog rata i stvaranja NATO-a. Mislim da će ovi razgovori biti veoma dugi i mučni“, ocenjuje ruski vojni ekspert, pukovnik Anatolij Matvijčuk, povodom pisanja lista „Politiko” da EU razmatra stvaranje vojne koalicije bez SAD zbog spora o Grenlandu.
Jedan od izvora tog lista — visoki evropski zvaničnik — naglasio je da SAD pod vođstvom predsednika Donalda Trampa više nisu pouzdan partner — ni u trgovini, ni u odbrani.
„Moguće je stvaranje vojnog saveza u nekim evropskim državama, ali savez razmera kao što je NATO u Evropi, po mom mišljenju, nije realan, pre svega zbog ograničenih resursa i velikih neslaganja oko aktulenih političkih pitanja“, dodao je ekspert.
Na pitanje da li bi takav savez mogao da zameni NATO ili bi bio samo dopunski mehanizam, Matvijčk odgovara da je još prerano govoriti o raspadu Severnoatlanske alijanse, jer je niko još nije „sahranio“, pa taj vojni blok i dalje funkcioniše.
„Prerano je govoriti o njegovom raspadu. Mislim da Evropa želi da obezbedi alternativnu vojnu organizaciju koja bi, u slučaju mogućeg raspada NATO-a, mogla da ga zameni bar na pravcima pretnji koje navodno dolaze iz Ruske Federacije“, smatra ruski pukovnik.
Prema mišljenju sagovornika, unutar Evrope postoje duboke političke, ekonomske i strateške podele, pa bi od stvaranja evropskog vojnog saveza, pored Nemačke, mogle da odustanu i Mađarska i neke zemlje centralne Evrope, poput Slovačke i Bugarske.
Grenland raskrinkava transatlantske podele
Ekspert ističe da takav savez Ukrajini ne bi mogao da pruži nikakve značajne bezbednosne garancije, te da su priče o uvođenju strane vojske i nekakvog mirovnog kontingenta na teritoriju te zemlje – prazne.
„Stvar je u tome što je Rusija jasno poručila da ona neće ignorisati uvođenje NATO vojske na teritoriju Ukrajine. Ako se to dogodi Rusija će se smatrati oslobođenom od svih vojno-diplomatskih dogovora sa Evropom, koje će do tog momenta biti na snazi“, uveren je Matvijučuk.
Ekspert dodaje da takva evropska koalicija ili vojni savez u svakom slučaju ne bi mogli da nadoknade izostanak američke vojne pomoći Kijevu.
„Iako određene mogućnosti i dalje postoje i isporuke se nastavljaju, one apsolutno nisu od presudnog značaja za Specijalnu vojnu operaciju i sukob sa Rusijom. Ta podrška može samo privremeno održavati Kijev i produžiti sukob, uz dalje stradanje stanovništva i razaranje ukrajinske ekonomije“, upozorava Matvijčuk.
Spor između Evrope i SAD izbio je zbog ambicije Donalda Trampa da Dancima uzme Grenland, najveće ostrvo na svetu, bogato naftom i gasom, ali i drugim sirovinama, poput bakra, litijuma, kobalta i nikla.
Danska navodi da će, ukoliko SAD jednostrano preuzmu Grenland, to biti kraj transatlantskog vojnog saveza na koji se Evropa oslanja za svoju bezbednost od kraja Drugog svetskog rata.
Na pitanje da li je Grenland samo povod ili simptom dublje krize u odnosima između NATO saveznika, Matvijčuk objašnjava da spor oko Grenlanda ukazuje na dublju krizu u odnosima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Prema njegovim rečima, EU i SAD imaju različite interese u Evropi, a ekonomski interesi SAD već odavno odudaraju od interesa kontinenta.
„Sjedinjene Američke Države danas štite isključivo sopstvene interese, pre svega na Arktiku, jer će Arktik u bliskoj budućnosti postati poprište rivalstva ekonomski razvijenih država, kao što su Rusija, Kina, Kanada, a moguće i skandinavskih zemalja. Naravno, tu je i Grenland, koji je odavno predmet američkih strateških težnji. Evropa se pokazala kao nedovoljno samostalna i ograničena u svom suverenom pogledu na razvoj sopstvenih država. Savez nije bio dovoljno perspektivan i dalekovid da uoči opasnost koju je nacionalna politika SAD predstavljala za Evropu“, ocenjuje Matvijčuk.
Ruski eksperti takođe ocenjuju da Rusija ima daleko veći vojni potencijal od Evropske unije i Ukrajine, i da formiranje novog saveza po uzoru na NATO ne predstavlja pretnju za nju, ali bi savez mogao predstavljati pretnju za manje države.
Kada je reč o Rusiji, njen potencijal je veoma veliki - Ruska Federacija je najveća nuklearna sila na svetu, a nuklearni potencijal Francuske i Velike Britanije, čak i ako se udruže, neuporedivo je manji od ruskog.