Prema navodima izvora, opcija zatvaranja američkih vojnih baza u Nemačkoj trenutno se ne razmatra. Ipak, ideja o finansijskom pritisku putem povećanja troškova zakupa sve je prisutnija u nemačkim političkim krugovima. O mogućnosti oštrijeg odgovora Berlina ranije su pisali i Dejli Telegraf i magazin Ekonomist.
Podsećamo, predsednik SAD Donald Tramp je 17. januara na društvenoj mreži Istina najavio uvođenje carina od 10 odsto na uvoz iz Velike Britanije, Nemačke, Danske, Holandije, Norveške, Finske, Francuske i Švedske. Prema njegovim rečima, mere će ostati na snazi sve dok se ne postigne dogovor o „potpunom i konačnom pripajanju“ Grenlanda Sjedinjenim Državama. Carine stupaju na snagu 1. februara, dok je od 1. juna planirano njihovo povećanje na 25 odsto.
Grenland je autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske. SAD i Danska su 1951. godine, pored savezničkih obaveza u okviru NATO-a, potpisale i poseban sporazum o odbrani ostrva, kojim su Sjedinjene Države preuzele obavezu da štite Grenland od moguće agresije.