Ili je bar rečeno da teče. Smola je derivat katrana koji se nekada koristio za zaptivanje brodova. Na sobnoj temperaturi smola može izgledati čvrsto, ali je zapravo tečnost 100 milijardi puta viskoznija od vode.
Trebalo je osam godina da prva kapljica konačno udari u čašu ispod. Zatim su kapale u ritmu otprilike jednom u osam godina, usporavajući tek nakon što je klima uređaj instaliran u zgradi 1980-ih.
Danas, 96 godina nakon što je levak presečen, ukupno je procurilo samo devet kapljica. Poslednja je bila 2014. godine. Naučnici očekuju da će još jedna pasti negde tokom 2020-ih, ali još uvek čekaju.
Niko nikada zapravo nije video kako kapljica pada direktno, uprkos svim budnim očima. Eksperiment se sada prenosi uživo, ali razni problemi u prošlosti su uticali na to da je svaki ključni trenutak kapljanja promakao.
Nakon Parnela, kolega fizičar Džon Mejnston je preuzeo dužnosti čuvara 1961. godine. Nažalost, obojica su umrli, a da nisu videli nijednu kap svojim očima.
Mejnston je bio čuvar 52 godine. Godine 2000, propustio je pad kapljice jer je grmljavina prekinula prenos uživo. Preminuo je samo nekoliko meseci pre nego što je sledeća kapljica iscurila u aprilu 2014. godine.
Profesor fizike Endru Vajt je treći i trenutni čuvar eksperimenta sa padom smole, koji bdi u očekivanju dugo očekivanog desetog pada.
Najdugotrajniji laboratorijski eksperiment na svetu je izgleda tek počeo.
Pogledajte i: