Srpski odgovor na rat veštačkom inteligencijom: Tesla je Srbin, a istinu će da otkriju i naše žrtve

Ovo za Sputnjik kaže Milana Šović, stručnjak za primenu veštačke inteligencije iz Niša, koja živi i radi u Čikagu, razvija projekte koji povezuju tehnologiju, jezik, kulturu i istorijsko pamćenje. Među takvima je i čet-bot Nikole Tesle.

Srbija je za ovu nastavnicu matematike iz SAD saznala kada je pokrenula jedinstveni projekat očuvanja prizrensko–timočkog dijalekta, čet-bot na leskovačkom.

Pilot projekat prerastao je u portal "Južnapruga" koji prevodeći vesti sa standardnog srpskog jezika čuva ovaj dijalekat. Posebna vrednost projekta je u njegovom regionalnom karakteru.

„Stručnjaci koji govore vranjanskim, pirotskim, niškim dijalektom, udružili su se. Odlučili smo da prizrensko–timočki dijalekat sagledamo kao celinu, sa svim njegovim varijantama. Plan je da se kroz prikupljanje tekstova formira digitalna osnova za buduće čet-botove. Dijalekt se čuva tako što se napiše knjiga, gramatika, rečnik i onda sve to stoji na nekoj polici u univerzitetskoj biblioteci. Jezik mora da živi. Ne možete da ga sačuvate tako što ga zaključate“.

Šovićeva dodaje da će ovaj tim napraviti i besplatan onlajn rečnik, koji će reči na standardnom srpskom prevoditi u sve tri varijante dijalekta. To do sada, kaže, niko nije uradio.

Njen čet-bot Nikole Tesle prerastao je u ozbiljan obrazovni alat koji se, zahvaljujući nastavnicima koji imaju viziju za budućnost, već koristi u školama u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj. Za razliku od generičkih AI modela, čet-bot Nikola Tesla ne improvizuje i ne prilagođava se savremenim narativima.

„Htela sam digitalnog blizanca, to znači da komunicira u Teslinom stilu, govori jezike koje je Tesla govorio, srpski, nemački, francuski, mađarski i engleski i ne izlazi iz okvira znanja koje je imao dok je bio živ. On ne komentariše politiku, ne komentariše sport, jer se Tesla time nije bavio“.

Šovićeva je zapravo u Srbiji otvorila veliko i važno pitanje digitalnog suvereniteta, kontrole znanja, ali i odgovorne upotrebe veštačke inteligencije u obrazovanju.

Kao prosvetni radnik, bila je veoma iznenađena kada joj Muzej Nikole Tesle, koji čuva kompletnu zaostavštinu velikog naučnika, nije izašao u susret, čak ni dao građu.

Međutim, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu Teslin digitalni blizanac dostupan je posetiocima, koji su oduševljeni. Nada se da će važnost projekta prepoznati Ministarstvo prosvete Republike Srbije.

Dokaz koliko je njena vizija široka je i čet-bot Branislava Nušića. Digitalni komediograf govori u stilu svog vremena. Za razliku od Tesle, ovaj projekat je otvorio ozbiljan problem nepouzdanosti javno dostupnih podataka.

„Kod Nušića sam nailazila na tri različite godine diplomiranja. Koja je tačna, ne znate. Morate da izaberete jednu i trenirate model, ali to nije idealno. Veliki je problem i to što je u Srbiji malo onoga što je naša najveća vrednost digitalizovano. Morala sam da se snalazim“, kaže naša sagovornica koja insistira na institucionalnoj saradnji i proverljivim izvorima.

Najosetljiviji, jednako važan projekat Milane Šović je čet-bot Petar, digitalni lik trinaestogodišnjeg dečaka streljanog u Kragujevcu 1941. godine. Petar nije stvarna osoba iz istorije, ali govori u ime svih žrtava.

„Moj cilj je da žrtve genocida i masovnih stradanja dobiju svoj glas. Petar je izmišljen lik, ali on govori u ime sve dece koja su ubijena. Kroz razgovor sa korisnikom AI opisuje život tokom okupacije, dane straha i sam čin streljanja, iz dečje perspektive, bez ideologije i patetike. Ne drži istorijsko predavanje, priča kako je doživeo te događaje. I upravo zato to snažno deluje na mlade“.

Ovaj projekat je započet kao pilot, ali je već ušao u fazu institucionalne saradnje sa Muzejem u Kragujevcu koji razume njegovu važnost:

„Istoričari će dati sve proverene podatke, ja se ne mešam u njihov posao. Oni znaju istoriju, ja znam tehnički deo. Idemo korak po korak, imali smo nekoliko sastanaka i plan je da čet-bot postane deo zvanične postavke. Posle dečaka Petra bilo bi dobro, korisno, da progovore i žrtve Jasenovca. Tome se nadam“.

U vremenu u kojem se istorijski događaji relativizuju, a stradanja svode na tuđu statistiku, projekat Milene Šović pokazuje kako veštačka inteligencija može da posluži kao alat kulture sećanja, posebno ako država prepozna ovaj metod.

Govoreći za Sputnjik o svojim projektima, ovaj stručnjak za primenu veštačke inteligencije kroz svaki provlači istu poruku – ona mora ostati alat, a ne zamena za ljudske odnose i odgovornost.

„Postoje ljudi koji se veštačke inteligencije plaše i oni koji je doživljavaju kao živu osobu. Obe krajnosti su problem. Ljudi pišu AI alatima svoju intimu, zdravstvene probleme, podatke sa ličnih dokumenata. To ne bi smelo da se radi“.