Nagli zaokret Berlina ka Moskvi: Sad je svima jasno da je Rusija pobednik osim – Londonu

Ovako diplomata dr Zoran Milivojević komentariše istup nemačkog kancelara Fridriha Merca koji je naprasno izrazio nadu u obnavljanje odnosa sa Rusijom, koju je nazvao i evropskom zemljom.

Na novogodišnjem prijemu u Trgovinskoj komori Merc je govoreći o planovima za sledeću godinu izrazio nadu u obnavljanje ravnoteže u odnosima sa Rusijom.

„Ako uspemo da povratimo mir i slobodu u Evropu, pronađemo kompromis sa našim najvećim susedom, odnosno Rusijom, ako uspemo da povratimo ravnotežu sa Rusijom u dugoročnoj perspektivi, onda će Evropska unija, a sa njom i Savezna Republika Nemačka, proći još jedno iskušenje i moći ćemo uvereno da gledamo u budućnost i posle 2026. godine“, istakao je Merc.

On je ranije izjavio da formiranje i raspoređivanje multinacionalnih snaga u okviru bezbednosnih garancija za Ukrajinu nije moguće bez saglasnosti Rusije.

Merc se zapravo usaglasio sa Francuskom i Italijom oko pitanja da li Evropa treba da obnovi direktne pregovore sa Rusijom, odnosno predsednikom Vladimirom Putinom.

Milivojević kaže da je Evropa konačno svesna da rat u Ukrajini ne može da se dobije na način kako su to Britanci zamislili. Shvatila je da je trenutak da se okrene svojim interesima, a konačno je to shvatio i Merc.

Da je povratak real politici u budućem, multipolarnom svetu neophodan, Nemci su odavno shvatili, smatra naš sagovornik, zato što su u ozbiljnom problemu, društveno, a pre svega u ekonomskom:

„Mercu izmiče tlo pod nogama u samoj Nemačkoj, visi mu koalicija, većina i zbog toga se ovako ponaša, pored toga što ne želi da ostane izvan Italije i Francuske, koje su ključne zemlje u Evropskoj uniji, a shvataju real politiku, da ih Amerikanci napuštaju, da treba da vodi računa o Evropskom interesu. Prema tome, da ne bi ispao iz igre, ni kad je reč o Evropskoj uniji i nemačkom interesu kroz EU, Merc se priklanja onome što je real politika, čemu Evropa objektivno teži, a to je Evropa - kontinent koji podrazumeva Rusiju i kao politiku, i kao ekonomiju, i kao kulturu, kao uticaj. Dakle kao silu“.

Milivojević dodaje da je Nemačka od svih pomenutih zemalja Evropske unije u najnezavidnijem položaju, ugrožen je opstanak Nemačke kao eventualne sile.

„Čim Amerikanci napuštaju, vraćanje na real-politiku i na multipolarnost je conditio sine qua non za opstanak Nemačke kao eventualne sile. Ona mora da zaštiti interese pre svega u ekonomiji, jer od nje pozicija Nemačke zavisi u budućnosti. Nemačka nema vojnu silu, nema nuklearne bombe. Prema tome, mora da vodi računa o ekonomiji. A spasavanje ekonomije Nemačke u budućnosti je kroz evropsku dimenziju i kroz saradnju i sa Rusijom“.

Da je Rusija pobednik u ratu u Ukrajini, i da će s njom morati da se sarađuje svesni su svi, osim Velike Britanije, čija je strategija doživela fijasko.

Šef britanske diplomatije, Ivet Kuper, odbacila je predloge Pariza i Rima da evropski saveznici razmotre mogućnost ponovnog uspostavljanja diplomatskih kontakata sa Putinom u okviru napora za okončanje rata u Ukrajini“, navode evropski mediji.

Konstatuju da London i dalje smatra da upravo Kijev i evropske države određuju uslove okončanja konflikta.

Upitan kako će se stvari dalje odvijati kada je u pitanju Velika Britanija, koja zagovara dalji, pojačan pritisak na Moskvu, kroz sankcije i nastavak vojne podrške Kijevu, Milivojević kaže da Britaniju uvek treba posmatrati uz Ameriku.

„Ako Amerika napušta Evropu, to ne važi za Veliku Britaniju, jer Velika Britanija je kolevka Amerike. Uvek treba računati na tu simbiozu, u političkom i strateškom smislu. Britanija je izašla iz Evropske unije upravo zbog toga, zbog vezivanja za Ameriku i njen dugoročni interes. Oni su brak koji opstaje i sudbina Evrope u odnosima sa Amerikom ne zavisi u toj meri da bi Britanija mogla biti ugrožena. Ako Amerika napušta Evropu, i ako visi i opstanak NATO-a, to ne važi za Britaniju. Nju treba i u budućnosti računati iz Ameriku“, zaključuje Milivojević.