Nekada ponos srpske prehrambene industrije, sa poznatim brendom „Moja kravica“, prodat je stranom kupcu, Investicionom fondu „Salford“ još 2003. godine. Od tada je promenio još dva strana vlasnika.
Mlekare, uljare, vodoizvorišta, šećerane, konditorska industrija, čak 90 odsto kompanija prehrambene industrije završilo je u rukama stranaca.
Krajem prošle godine „Imlek“ su kupila dva srpska biznismena, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić istog dana je najavio da će takvih vesti biti još i da će se deo prehrambenih kompanija polako vraćati u srpske ruke.
Koje to kockice treba da se sklope da bi u isto vreme postojao interes stranog vlasnika da nešto proda i našeg preduzetnika da to kupi? Postoje li neka slična iskustva u okruženju? Koliko je realno da nejveći deo prehrambene industrije vratimo u srpske ruke? Može li tu da pomogne država i na koji način? Da li vraćanje prehrambene industrije u domaće vlasništvo, s ciljem obezbeđenja prehrambenog suvereniteta Srbije kao uslova nacionalne sigurnosti, podrazumeva i drugačiji položaj poljoprivrednih proizvođača?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomistom, profesorom dr Božom Draškovićem.