Ovo za Sputnjik, komentarišući predlog bivšeg reisul‑uleme Islamske zajednice u BiH Mustafe Cerića o stvaranju takozvane Bosanske pravoslavne crkve, kaže sveštenik Darko Đogo, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči:
„Da bi stvari bile jasnije, moramo najpre da shvatimo da ovo nije nikakva nova ideja, niti incident, već deo jednog dugog kontinuiteta koji se može pratiti od prošlog veka“.
Obnova 'Bosanske crkve', u obliku autokefalne 'Bosanske pravoslavne crkve', bila bi čin vraćanja ravnoteže - između vere i države, između tradicije i savremenosti, između identiteta i suživota. Ona bi simbolizovala prekid s monopolima i tutorstvima koja Bosnu decenijama drže u tuđim narativima, i povratak principu da se bosanska duhovnost oblikuje u Bosni, za Bosnu i u lojalnosti bosanskoj istorijskoj državnosti.
Ovako je Cerić, između ostalog, objasnio potrebu za formiranjem takozvane Bosanske pravoslavne ckve.
Crkva bošnjačkog projekta
Na ove tvrdnje odmah su oštro odgovorili epsikop bihaćko–petrovački Sergije i zvorničko–tuzlanski Fotije, objasnivši da takva crkva nije nikada postojala - niti će ikada postojati.
Đogo, koji se decenijama bavi političkom istorijom Bosne i Hercegovine, uobličavanjem, „bošnjačkog projekta“ od sedamdesetih godina 20. veka, kaže da se nije desilo ništa novo:
„Već tada, u okviru tadašnje komunističke republičke oligarhije, pojavilo se shvatanje da muslimanima, kako se tada govorilo, treba dati neku istoriju ispunjenu određenim mitom. U tom kontekstu je ponovo aktivirana ideja koju je Austrougarska pokušavala da nametne krajem 19. veka. Reč je o takozvanom integralnom bosanstvu - ideji da se stvori veštačka, hibridna nacija koja bi imala lojalnost najpre prema socijalističkoj, a kasnije prema Alijinoj Bosni i Hercegovini“.
Srbi kao pravoslavni Bosanci
Đogo ističe da je u tom projektu Srbima bila namenjena unapred definisana uloga. Srpskom stanovništvu nudilo se isto ono što je nudila i Nezavisna Država Hrvatska, a ponovo smo svedoci i ovog predloga, koji dolazi gotovo istovremeno sa Cerićevim:
„Da za početak budu anonimni pravoslavci ili ‘pravoslavni Bosanci’, a zatim da budu potpuno asimilovani u bošnjaštvo i bosanstvo sa dominantno islamskim predznakom. Upravo je to ključ za razumevanje zašto se danas jedan bivši reis i političar, koji se čak kandidovao na izborima, bavi pitanjem Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini“, objašnjava Đogo.
On primećuje da ovaj predlog dolazi u trenutku kada je još u krizi sama etnogeneza Bošnjaka, jednog naroda koji tek nastaje, koji još nije sasvim oformljen, koji se, primećuje, još dvoumi oko svog nacionalnog imena i koncepcije.
„Dakle, imamo pokušaj da se, zapravo, paralelno s time, projektuje ono što, naravno, ne može biti, a to je neka nametnuta bosanska nacija, u koju bi se Srbi u Bosni i Hercegovini uklopili, da budu neka raja, građani drugog reda, kojima će neko određivati kako oni ima da se osećaju i kome da budu lojalni“.
Reis globalnog Zapada
Naš sagovornik smatra da Cerićev istup treba posmatrati i kroz prizmu lične političke biografije. Oduvek je bio politički praktičar, neko ko je umeo da pliva na talasima onoga što je u datom trenutku bilo aktuelno.
„Sedamdesetih i devedesetih gradio je veze na Zapadu i u arapskom svetu, u vreme kada su globalni Zapad i islamski svet bili saveznici po pitanju BiH. Bio je neka vrsta kopče između tih svetova.Video je sebe kao nesmenjivog reisa u BiH, potom kao reisa Balkana, pa čak i kao reisa islamske zajednice Evrope. Gradio je imidž proevropskog i proameričkog muslimana koji bi islamske strukture doveo u političku pokornost kolektivnom Zapadu.“
Od NDH do Zelenskog
Đogo još jednom ističe da se slični pokušaji mogu videti i u drugim državama regiona. I šire.
„Svaka nova ili hibridna država poseže za starim receptom – da se stvori sebi lojalna pravoslavna crkva. To smo videli u NDH, vidimo pokušaje u Hrvatskoj i Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji, a sada se o tome govori i u BiH. Vladimir Zelenski svaki dan izjavi nešto slično. A taj narativ o političkim Hrvatima pravoslavne veroispovesti ima i jednu vrstu državne podrške u Hrvatskoj“.
Predlog kao opomena
Đogo zaključuje da ovi predlozi, iako neostvarivi, „čim se iz Sarajeva popnete na Pale, sve to nestane“ u nekoj meri i važni, kako bismo videli imidž koji i beogradski mediji, kako kaže, sasvim ne zlonamerno, a ponekad i zlonameno reprodukuju:
„Priče o nekom benevolentnom političkom Sarajevu, o ljudima koji su fini i ne razmišljaju ni na koji način o ukidanju Republike Srpske ili o pakosti svojim komšijama. Mi ovde znamo da ima puno dobrog sveta, ali ima i mnogo zlobe, mnogo prikrivenih planova koji s vremena na vreme izađu na videlo, da bi se iz njihove perspektive Srbima pokazalo gde im je mesto. Da bi se demonstrirala neka vrsta osećaja da su jedino bošnjaci oni koji vladaju u BiH“.
Pogledajte i: