Komentarišući zahteve Vladimira Zelenskog koji je od evropskih zemalja zatražio da predaju Kijevu svoje rezerve raketa za sisteme protivvazdušne odbrane i povećaju isporuke naoružanja u okviru američkog programa „Lista prioritetnih zahteva Ukrajine“ (PURL), Matvijčuk je ocenio geopolitičke tenzije smanjuju šanse Kijeva za nove isporuke PVO raketa.
„Nakon što smo izveli udare na Ukrajinu i to po Lavovskoj oblasti i po podzemnom skladištu gasa, a naročito nakon što smo primenili ‘orešnik', Zelenski je panično počeo da traži da mu se daju rakete za ‘patriote’ i slične sisteme. Takvih raketa ima u Evropi, ali u veoma ograničenim količinama u okviru naoružanja NATO-a. Danas bi Evropa zbog nekih događaja koji bi, ne daj Bože, mogli da počnu da se razvijaju oko Grenlanda mogla da ostane bez tih raketa. Smatram da su male šanse da će Evropa dati sve svoje PVO rakete za naoružavanje Ukrajine, s obzirom na ograničenost svojih mogućnosti u ovoj vrsti naoružanja“, kaže Matvijučuk.
Čak i kada bi Kijev dobio te rakete to ne bi moglo da promeni situaciju na frontu, uveren je ruski pukovnik.
„Stvar je u tome da bi Kijev prelomio situaciju u svoju korist morao bi da reši tri problema. Prvo, trebalo bi da ima nadmoć u vazduhu, a Ukrajinci nemaju avijaciju sa kojom bi to mogli da urade. Drugo, trebalo bi da u potpunosti preuzmu inicijativu u primeni sredstava za radioelektronsku borbu, koja ometa i ‘prekida’ let tih raketa, a Kijev ni za to nema mogućnosti. I poslednje, trebalo bi da ima dovoljnu količinu snaga i sredstava protivvazdušne odbrane, posebno raspoređenih po određenim zonama, što Kijev takođe nema“, ocenjuje Matvijučuk.
Prema rečima sagovornika, javni apeli Vladimira Zelenskog su pokazatelj ozbiljne nervoze i straha od mogućih ruskih napada.
„Smatram da sve ono što Zelenski govori nije ništa drugo nego strah koji je nastupio nakon što su oni izveli udar na rezidenciju našeg predsednika. Drugo, on se veoma plaši da ćemo pojačati udare po Ukrajini, po njegovim skloništima i slično, pa pokušava da se nekako zaštiti, ali smatram da će mu to teško poći za rukom“, kaže Matvijučuk.
NATO puca po šavovima, Ukrajina ostaje bez podrške
Sagovornik ocenjuje da se u odnosima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država pojavljuju ozbiljne pukotine, što bi moglo direktno da se odrazi i na Kijev. Prema njegovim rečima, pitanje Grenlanda predstavlja potencijalnu tačku velikog sukoba među saveznicima, što dovodi u pitanje buduću pomoć Ukrajini.
„Tramp ima dve opcije. Prva je ekonomska — on pokušava da kupi Grenland, na šta Danska kategorički ne pristaje. Druga varijanta je vojno zauzimanje te teritorije, tim pre što Grenland već ima i vojni aerodrom i pomorsku bazu i to može da se odvija po scenariju Venecuele, uz prebacivanje specijalnih jedinica SAD, koje će u roku od nekoliko sati jednostavno sve zauzeti. Tada će Evropska unija morati na neki način da ugrozi interese SAD i to na ekonomskom planu, jer u vojnom to nisu u stanju da urade, pošto su prilično slabi. To će dovesti do velikog sukoba između SAD i Evrope“, smatra Matvijčuk.
Sagovornik ocenjuje da bi takav razvoj događaja mogao da dovede do postepene degradacije NATO-a kao vojnog saveza tj. Alijansa bi mogla da prestane da postoji. Posledice bi, smatra Matvijučuk, direktno osetila Ukrajina, jer Evropa u velikoj meri zavisi od američkih ekonomskih resursa i isporuka vojne tehnike i naoružanja.
„A ako se oni posvađaju sa Sjedinjenim Američkim Državama, SAD jednostavno neće prodavati tu vojnu tehniku i oružje, i Evropa tada ni na koji način neće moći da pomaže Ukrajini. Ukrajina se toga veoma plaši, a Evropa ne zna kako da postupi po pitanju Grenlanda, kako ne bi do kraja raskinula odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama“, zaključuje ekspert.
Osim raketa, Zelenski očekuje i vojnu pomoć u okviru novog mehanizma PURL, čiji je cilj da omogući brže i efikasnije isporuke oružja Kijevu.
Reč je o novoj inicijativi SAD i NATO u okviru koje Ukrajina pravi listu prioritetnih potreba za oružjem, a svoju listu želja predaje NATO-u. Sredstva se slivaju na poseban račun NATO, a oružje se evropskim novcem kupuje direktno od SAD.
Međutim, ruski eksperti navode da u najvećoj meri Evropa to naoružanje zadržava za sebe, popunjavajući sopstvene arsenale.
Zelenski, vođen željom da po svaku cenu zadrži vlast, umesto da traži mirovna rešenja kako bi poštedeo svoj narod i zemlju daljeg stradanja, istrajan je u zahtevima za novim isporukama oružja.
Moskva je više puta poručila da zapadna vojna pomoć Kijevu ne doprinosi mirnom rešavanju sukoba, već, naprotiv, vodi ka eskalaciji i sve dubljem uvlačenju zemalja NATO-a u rat. Moskva takvu politiku ocenjuje kao opasnu i upozorava da predstavlja „igranje s vatrom“.
Pored toga, Rusija je više puta ponovila da će svaki vojni teret upućen Ukrajini biti legitimna meta za ruske oružane snage.