„Grenland nije udaljeno uporište koje možemo da ignorišemo — to je ključni resurs nacionalne bezbednosti. Onaj ko kontroliše Grenland, kontroliše ključne arktičke plovne puteve i bezbednosnu arhitekturu koja štiti Sjedinjene Američke Države. Amerika ne može da ostavi takvu budućnost u rukama režima koji preziru naše vrednosti i nastoje da podriju našu bezbednost“, izjavio je Fajn.
Predlog zakona se još uvek ne nalazi u bazi Kongresa.
U dokumentu koji je objavila pres-služba kongresmena navodi se da se predsedniku SAD daju ovlašćenja da preduzme korake neophodne „za aneksiju ili drugo sticanje Grenlanda kao teritorije Sjedinjenih Američkih Država“, uključujući i putem pregovora sa Danskom. Nakon „završetka takve aneksije“, predsednik bi trebalo da Kongresu predloži izmene saveznog zakonodavstva koje će biti neophodne za prijem „novostečene teritorije“ u statusu savezne države.
Grenland je deo Kraljevine Danske. Ipak, Tramp je u više navrata izjavljivao da bi ostrvo trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država, pozivajući se na njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost. Američki predsednik je odbijao da obeća da neće upotrebiti vojnu silu radi uspostavljanja kontrole nad Grenlandom, kao i da jasno odgovori na pitanje šta mu je važnije — samo ostrvo ili očuvanje NATO-a.
Vlasti Danske i Grenlanda upozorile su Sjedinjene Države da ne pokušavaju da preuzmu ostrvo, ističući da očekuju poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta. Zemlje Evropske unije su u januaru razmatrale moguću reakciju u slučaju da pretnje SAD u vezi sa Grenlandom postanu stvarnost.
Grenland je do 1953. godine bio danska kolonija. I dalje je deo Kraljevine Danske, ali je 2009. godine dobio autonomiju, uključujući pravo na samoupravu i samostalno odlučivanje o unutrašnjoj politici.