Kad na sebi nosiš duh Dečana, Sopoćana... Ovo je originalan način da se čuva najveće blago Srbije

Ovo za Sputnjik kaže dizajner Aleksandra Mitrović koja na originalan način čuva naše kulturno nasleđe. Lepotu srpskih srednjevekovnih manastira utkala je u nakit:

Aleksandra Mitrović prvu kolekciju nakita dizajnirala je 2009. godine. Na prvi pogled deluje kao kopija ukrasa srpske vlastele Srednjeg veka, međutim, njena kolekcija inspirisana je detaljima lustera, fasada, oltarskih prozora, podova Dečana, Sopoćana, Pećke patrijaršije...

U nakit je utkala fantastično biće sa lustera Dečana i druge mitske životinje, vukove, zmajeve, ptice. Floralne ornamente u obliku srca iz Sopoćana i drugih manastira. Tu su i drugi ukrasi, geometrijske varijacije koje se u manastirima pojavljuju uglavom u nizovima.

„Odgovornost je velika, posebno kada je neko naučen da poštuje vrednost naše srednjovekovne umetnosti, a tome treba dodati nešto svoje. Zaista sam želela da predstavim tu lepotu koja spava. Smatrala sam da će to biti od koristi. Namera, za koju sam bila sigurna da je dobra, dala mi je više hrabrosti da se upustim u poigravanje sa nečim što je duboka verska, tradicionalna i kulturna vrednost Srbije“, kaže Mitrovićeva.

Dizajnirajući ovaj jedinstveni, prelepi nakit, najviše se fokusirala na period Raške škole, period Stefana Nemanje, monumentalne objekte koji su je i najviše fascinirali. Najveći broj elemenata koje koristi je iz Dečana i Pećke patrijaršije, ali i iz Sopoćana, crkve Svetog Petra i Pavla, Starog Rasa.

„Kasnije sam uključila i druge manastire, recimo Lazaricu u Kruševcu, koja pripada Moravskoj školi, gde je arhitektonska plastika drugačija. U Raškoj školi ornamentika je više figuralna, dok Moravska ima plići reljef. Potražila sam elemente koje je moguće, ima smisla preneti u nakit, jer nije svaki ornament pogodan za tu vrstu stilizacije, koja je savremena“, objašnjava.

Prvi koraci ka realizaciji kolekcije bili su crteži i vizuelne studije. Ideja je testirana u razgovoru sa prijateljima, kolegama iz struke, a pozitivne reakcije dale su podstrek za sledeći korak.

Pošto nije vajar, Mitrovićeva se oslanja na saradnju sa Milijanom Lazić, koja modeluje ornamente, i industrijskim dizajnerom Predragom Dimitrijevićem.

„U umetničkom smislu, u ovom radu učestvuje više umetnika, i to mu, po meni, daje dodatnu vrednost“, kaže autorka.

Njena biografija svedoči o širokom profesionalnom iskustvu, koje je vezano za srpsko duhovno nasleđe. Završila je engleski jezik i književnost, nakon što joj je primenjena umetnost izmakla za jedan bod. Ipak, umetnost nije ostala po strani. Odmah po završetku Filološkog fakulteta odlazi u Italiju, gde završava Akademiju grafičkog dizajna, a kasnije i master iz marketinga u Solunu.

„To znanje mi je pomoglo da ozbiljno pristupim realizaciji jednog samostalnog projekta, kao što je kolekcija nakita.“

Pre nakita, njen profesionalni put obeležili su grafički dizajn, televizijska grafika i multimedija. Posebno mesto zauzima rad na projektu „Manastir Hilandar“, realizovanom povodom 800 godina od osnivanja manastira.

Sledili su i projekti za RTS, špica za serijal posvećen godišnjici Hilandara, špica za „Verski kalendar“, rad na vizuelnim identitetima verskih i kulturnih sadržaja, gde je balans između tradicije i savremenog izraza bio presudan.

„Kruna ovog puta bila je saradnja na donatorskim večerama za izgradnju Hrama Svetog Save. Učestvovala sam kao dizajner vizuelnog identiteta. Bila je to velika čast, ali i potvrda da se dugogodišnji rad i promišljen pristup prepoznaju“.

Mitrovićeva u svom ateljeu čuva uspomenu na rad vezan za izgradnju Hrama, zahvalnicu predsednika Republike Srbije. Našla je mesto ispod ukaza o zlatnoj medalji za građanske zasluge koju je zbog svog rada za otačastvo od kralja dobio njen deda.

Jedinstveni nakit Aleksandre Mitrović, promoviše blago za koje mnogi ne znaju ni u našoj zemlji, a pogotovo u inostranstvu. Zato je dostupan u Narodnom, Etnografskom i Muzeju savremene umetnosti.

Kupci su stranci, turisti, ali i diplomate, ljudi iz različitih institucija, Srbi iz dijaspore, oni koji žele da sačuvaju, ponesu autentičan znak naše kulture.

„Svesno sam izabrala da kolekcija ne bude ekskluzivna po ceni, iako se nakit izrađuje i u srebru. Namera mi nije bila da pravim nakit dostupan malom krugu ljudi. Želela sam još jedan tip suvenira iz Srbije, ali autentičan i savremen“.

Duh vremena izgradnje, neprocenjiva lepota sa zidova i podova najvećih srpskih svetinja, probuđena je i preneta u 21.vek. Nakit koji čuva srpsko duhovno, kulturno i umetničko nasleđe namenjen je ženama, a pojedinim komadima ne mogu odoleti ni muškarci.

Intervju sa Aleksandrom Mitrović za Radio Sputnjik možete poslušati ovde.

Pogledajte i: