Oluja je zahvatila zapad i sever Francuske. U departmanu Manš zabeležen je maksimalan udar vetra od 213 kilometara na čas, dok je na vrhu Ajfelovog tornja izmeren udar od 147 kilometara na čas.
Meteo-Frans navodi da su zabeležene vrednosti uporedive sa olujom iz oktobra 1987. godine, što Goreti svrstava među najjače oluje koje su pogodile pojedine delove Lamanša u poslednjih nekoliko decenija.
Najintenzivniji deo oluje tokom noći pogodio je Normandiju, odakle se sistem postepeno pomera ka severu zemlje, Pa de Kaleu, kao i ka južnoj Akvitaniji.
Na obali Normandije zabeleženi su izuzetno snažni udari vetra: u Šerbur-an-Kotantenu jačine 148 kilometara na čas, u Kanu 147, dok su u unutrašnjosti izmereni udari od 130 kilometara na čas u L’Eglu i 115 u Ruanu. U pariskom regionu vetar je dostizao 113 kilometara na čas u Val d’Oazu i 107 u Seni i Marni.
Upozorenja na velike talase su ukinuta, ali je obala Akvitanije i dalje pod žutim stepenom uzbune.
Oluja je izazvala brojne poremećaje u infrastrukturi. U Normandiji je zbog nestanka struje van funkcije više od 400 mobilnih tornjeva, uključujući 239 antena jednog i 196 drugog operatera.
Najmanje 50.000 domaćinstava ostalo je bez električne energije, najviše u Bretanji, Pei-de-la-Loaru i Normandiji.
Železnički saobraćaj je ozbiljno poremećen. Drveće je oboreno na pruge više linija RER i Transilien u regionu Pariza, što je dovelo do prekida i kašnjenja saobraćaja.
U Šerbur-an-Kotantenu gradske vlasti su otvorile fiskulturnu salu za smeštaj pogođenih stanovnika, gde je privremeno zbrinuto oko 20 osoba, iako je kapacitet objekta smanjen zbog oštećenja nastalih tokom oluje.
Jaki vetrovi i visoki talasi izazvali su poplave duž obale Normandije, posebno u oblasti Etreta, dok je u Avru nivo mora bio za 1,20 metara viši od uobičajenog za prolećnu plimu, usled niskog atmosferskog pritiska.
U Britaniji desetine hiljada domaćinstava bez struje
Oluja Goreti pogodila je Veliku Britaniju snažnim vetrovima, kišom, snegom i ledom, izazvavši ozbiljne poremećaje u saobraćaju i snabdevanju električnom energijom.
Zabeleženi su udari vetra do 150 kilometara na čas, dok je desetine hiljada domaćinstava ostalo bez struje, a brojne škole i saobraćajne veze su zatvorene, prenosi Skaj njuz.
Prema podacima Nacionalne mreže, tokom vrhunca oluje bez struje je ostalo skoro 71.500 objekata u Engleskoj i Velsu.
Brojne železničke kompanije savetovale su putnike da ne putuju, dok se pruge proveravaju zbog mogućih oštećenja. Pojedine linije su u potpunosti obustavljene, uključujući deo saobraćaja u Vest Midlendsu, kao i rute između Birmingema i Liverpula.
U Velsu su suspendovane pojedine linije, dok su druge svedene na minimalan obim.
Na jugozapadu Engleske obustavljen je železnički saobraćaj između Plimuta i Penzansa, kao i na više lokalnih pravaca, a zamenski autobuski prevoz nije uveden zbog loših uslova na putevima.
Skoro 100 letova otkazano na aerodromu Shiphol
Aerodrom Shiphol u Amsterdamu suočava se sa novim poremećajima u saobraćaju, dok se oluja Goreti kreće kroz Evropu, potencijalno donoseći sneg, jake kiše i olujne vetrove.
Avio-kompanija KLM će danas otkazati 80 letova do i sa aerodroma Shiphol, jer se očekuje povratak snežnih padavina, saopštila je holandska filijala avio-kompanije Er Frans KLM.
Snežne padavine mogle bi da stignu do aerodroma Shiphol oko 17 časova, što se dešava peti put ove nedelje, a to je već dovelo do toga da avio-kompanije otkažu oko 3.600 letova od 2. januara.
Pogledajte i: